Mislim da je najgore u konjarstvu šti se toliko čest vežemo na konje koji nisu naši pa ih brzo izgubimo. Ja sam prestala jahati kad je ZP "prodao" Merana (na kraju nije al sam ja pauzirala od jahanja .. koja kvočka). Poslije smo imali svog konja koji je nažalost mlad uginuo. Iz svih tih razloga nisam se dugo usudila blizu konja.

A sad još malo o spomenitim konjima saladin je fakat bio tvrdoglav al full full pametan. Mi smo ga zvali njemački ovčar jer je sve pamtio
santosa sam obožavala, stvarno je bio beba, a ugodan za skakanje milina.
A kava tu mi se srce steže. Spavala mi je na ramenu, bila sam kraj nje kad je oždrijebila Karamelu (ZP ju je kasnije nekako drugačije nazvao Kontesa ili tak nekak).

Sječaš se Ćikoša i Ganimeda? Što je sa njima?