Neznam od kuda da počnem.
Ne radi se o mojoj djeci, ni o tuđoj, već o majci jednog djećaka iz kvarta.
Ona je samohrana mama i još k tome maloumna (nije poremećena,završila je školu,normalno izgleda),pod time mislim da naoko izgleda ok ali u biti je i ona žrtva lošeg, tj.nikakvog odgoja.
Radi se o tome da smo već ludi od nje i njenog djeteta i njihovih svakodnevnih posjeta k nama.
Situacija je ta da dođu i neznaju otići doma, evo danas su i večerali s nama, mada ih nitko nije zvao za stol.
E, a mali je katastrofa!!! Trči, luduje, skaće, trga sve oko sebe, igračke, stvari, ma sve čega se dotakne.
A ona, sjedi, niti okom ne poprati to svoje djete, a kamoli da reagira.
Ja sam inaće fina i pristojna, uvjek spremna svima pomoći, imam razumjevanja, moja djeca su isto takva. Ali ovo više nemogu podnjeti.
Ja smirujem njeno djete, ona samo šuti.
Ja mu objašnjavam da mi svoje igračke poštujemo i volimo i da očekujemo da se i on tako ponaša.
LUDIM LJUDI!¨
Nemogu više, kaj da radim?
MM kaže : sutra moramo nekud otići u to vrijeme kad oni dolaze.
Pa kaj da bježim od svoga doma? Neznam!
Molim Vaša mišljenja!