Porod na Sv. Duhu
Evo i moje price s poroda na Sv. Duhu. Svoje Zlato rodila sam 26.06. na carski iako sam bila kao i vecina ovdje velika zagovornica prirodnog poroda. Citave dane sam provodila na ovom forumu citajuci vase price, educirajuci se i pripremajuci se za prirodan porod. Imala sam kontrakcije svako malo, a slabe i nepravilne koje bi ubrzo nestajale. Svaki drugi dan sam isla na preglede na Sv. Duh i uvijek ista prica. Prenjela sam svoje Zlato 11 dana i zadnji dan su me ostavili u bolnici (Sv. Duh) da prenocim i sutradan ako se nista ne pokrene INDUKACIJA. Bila sam otvorene 2 prsta vec 2 tjedna. Citavo popodne i noc sam presetala, moleci dragog Boga da trudovi krenu sami od sebe da ne moram na indukaciju, medjutim nista. U pola 4 ujutro su me digli, prvo ctg, zatim brijanje i klistir i u predradjaonu. Prvo su mi stavili bromilu u ruku, a zatim u pola 5 su mi aplicirali gel (za smeksavanje kosti grlica maternice) i cekanje. Trudovi su odmah poceli, ali lagani i nisu me boljeli. Bili su nejednakog razmaka i intenziteta. Zbog gela sam morala lezati 2 sata, a zatim sam se setala. Bila sam sama u radjaoni, no ubrzo se pocela puniti. Razgovarale smo, izmjenjivale iskustva, bodrile jedna drugu da izdrzimo. U pola osam su me pregledali, nikakav pomak, pa su mi odluculi dati drip. Nisam nista rekla protiv dripa jer sam i ja zapravo htijela da to sve cim prije zavrsi. Nakon dripa poceli su pravi puno jaci trudovi koji su se poceli ujednacavat i bolit. Setala sam citavo vrijeme nebih li se cim prije otvorila. Oko 9 je dosla vizita koja je zakljucila da sam se otvorila jos 2 prsta (znaci 4) i odlucili su mi prokinuti vodenjak uopce se ne posavjetovavsi samnom. Vec su mi ga prokinuli kad sam shvatila sto se dogadja. Kad sam pitala zasto, dobila sam odgovor da ce sada porod ici puno brze i da sam do 12h gotova. Naravno prikopcali su me nazad na drip. Wow :D Ja presretna, (prvorotkinja sam) zovem muza da dodje jer sam ja brzo gotova, i neka ponese loptu. Suprug dolazi, sa svojim i mojim roditeljima, donjeli mi loptu, malo sam popricala s njima, oni malo s doktorom i doktor im je rekao da sam do podneva gotova. Kad je iscurio drip, ja skakucem po lopti, trudove sada lakse podnosim (jer nemoram vise lezati) i iscekujem. Lopta mi puno olaksala trudove. Drzala sam se za rub kreveta, stavila krpu koju su mi dali na loptu (jer mi je stalno curila plodna voda) i skakutala po njoj. U 12 dolazi doktor da me pregleda. Nista! I dalje na istom. Zene koje su dosle poslje mene, jedna po jedna je odlazila u radjaonu, a ja i dalje na istom mjestu. Nova doza dripa i ponovno apliciranje gela. Sad vec postaje JAKO bolno i zbog toga jer ne mogu setat nego moram lezat zbog dripa i gela. Mojima su u 12h kad su pitali za mene, rekli da sam za 2h gotova. Trazim epiduralnu, jel su bolovi nemoguci, i naravno, nema epiduralne vise, ravnatelj bolnice zabranio! Trazim da mi daju bilo sto protiv bolova i nude mi analgetik. Naravno prihvacam, malo mi se vrti od njega, ali bolovi ni najmanje ne oslabljuju. Tjesim se s time jer su opet rekli: „Izdrzite jos malo, za 2 sata ste sigurno gotovi“ Oko 20h moji su vec posizili od brige i mole doktora da mi da epidurlnu, da cemo platit! Odmahne glavom i suti. Moji to shvacaju kao nemoze. I tako je to trajalo...do 22:00 navecer. Trudovi su bili neizdrzljivi, bez ikakvog razmaka, jedan za drugim vec satima, povracala sam, nisam mogla ni poruke procitat od bolova. Pokusavam se koncentrirat na disanje za vrijeme trudova, radim vjezbe opustanja, ali nista ne pomaze. Suprug je bio izvan sebe, molio me da izadjem na kratko, samo da me vidi, medjutim ja nisam imala snage pomaknut se. Svi koji su dosli u predradjaonu poslje mene vec su se odavno porodili, samo sam ja ostala. Vise nisam ni imala snage pogledati jesam li sama ili je dosao netko novi. Dolazi doktor i kaze jos jedan drip, a ja: "Niste normalni, to bi bio vec 4 drip, nesmijete mi toliko dripa davati, vodite me na carski, nemogu vise to izdrzati". On kaze da ce se posavjetovati pa ce se vratiti. Eto ga nazad sa citavom gardom doktora, pregledavaju me jedan po jedan, i to u najjacim trudovima. Boli za umrijeti, molim ih da me pregledavaju u onoj pauzi od 10-20 sek kad je jacina truda izmedju jednog i drugog malo slabija, medjutim doktor odgovara da mora vidjeti kako se maternica steze u trudu. Ja im govorim: "tu sam od pola pet ujutro, od onda me peru trudovi, dobila sam vec 2x gel, 3xdrip, a otvorila sam se samo 2 prsta citavo to vrijeme. Sad sve i da se u sljedecih pola sata otvorim do kraja, ja vise nemam snage za izgon" Kad je doktor cuo da sam tu od pola 5 poludio je. Zar nije ni pogledao moj karton? Zakljucak: HITAN CARSKI. Zovu anesteziolioga. Osjecam olaksanje jer ce uskoro sve zavrsiti. Neznam kako ni zasto ali pustaju mi supruga nakratko unutra, on me bodri da izdrzim jos kratko, da je uskoro sve gotovo. Pita me dal zelim da ide samnom na carski, odbijam jer ni sama neznam sto me ceka, a i uopce nisam u stanju razgovarati niti sam ga pola toga cula niti razumjela sto mi je govorio. I tako u 23h me sele u drugu salu. Anesteziolog mi objasnjava proceduru dok priprema spinalnu. Molim ga da ucine sve za moje Zlato da sve bude u redu, on kaze neka se nista ne brinem, da niti jedna od inekcija nemoze nasteti mojoj bebi. Daju mi spinalnu i nakon par minuta ne osjecam nista od visine grudi pa nanize. Popuno budna i svjesna svega oko sebe. Trudovi kao crobnim stapicem nestaju i sve je divno i krasno. Doktor i anestezilog me vode koz citavu proceduru, sve mi objasnjavaju sto rade. Sad me rezu, sad rezu posteljicu, sad su dosli do glavice, beba ima gustu crnu kosicu, smijemo se jer komentiram kako nisam bezveze svakodnevno imala zgaravicu. Pa objasnjavaju dalje: sad ce joj polako izvuci glavicu pa idu ramena i rukice, pa evo i trbuscica, fino je bucmasta, trbuscic joj je pun, nece tako brzo biti gladna, evo i nogice, opa dugacka je, i evo je, samo da prerezemo pupkovinu (moje Zlato vec dreci-a ja se rastapam od srece) i mozete zagrliti svoju kcer. Sve je trajalo otrpilike 5-10 min. Kad sam ju vidjela rastopila sam se totalno. Najljepsa beba na svijetu. Zagrlila sam ju, izljubila i onda su ju odnesli. Rekli su mi da joj je apagar 10/10 i bila sam presretna. Onda su mi savjetovali da si malo odspavam, da se odmorim dok me oni sasiju i izvade posteljicu i pristala sam, ali pod uvjetom da mi jos poslje pokazu bebu jednom. Dali su mi neku pikicu i zaspala sam na 40 min, kad sam se probudila, sve je bilo gotovo i vec su me vozili u sobu. Tamo su mi jos jednom donjeli moje Zlato na par min i nakon toga sam zaspala. Drugi dan kad su nosili bebe na dojenje i nisu mi donjeli moje Zlato, htijela sam svisnut od jada. Kad sam pitala zasto, rekli su mi da se prvo moram oporaviti od carskog poroda nekoliko dana, pa da cu tek onda kad cu moci normalno hodati i brinuti se za sebe da cu onda dobiti dijete. Bila sam uzasnuta jer sam pod svaku cijenu zeljela dojiti i objasnila sam im to i koliko mi je vazno da je beba uz mene pa je sestra pozvala doktora koji me pregledao i dao odobronje da me vec isti dan probaju ici iz kreveta i da sutradan mogu dobiti bebu na dojenje. Medjutim nisam bila zadovoljna i trazila sam ju da mi ju daju odmah. Neznam ni sama kome moram zahvaliti na tome ali tu istu vecer su mi ju dali na tri sata. Nisam znala kud bih od srece. Nakon sto sam ju citavu ispregledala i divila joj se nekoliko minuta, ponudila sam joj prsa i ona je pocela sisati kao da je to sasvim normalna aktivnost koju cini vec mjesecima. Nisam znala jel ima sto za vuci i bojala sam se da je ostala gladna jer ja jos nemam mlijeka, pa sam svoje strahove podjelila sa sestrom koja je bila jako susretljiva. Stisnula mi je grudi i iz njih je pocela curiti nekakva vodenasta tekucina, a ona je zakljucila samo: „najela se!“ Bila sam presretna i pitala ju odmah dal oni bebe jos dohranjuju i sa cime. Objasnila mi je da dohranjuju one bebe cije majke ne doje ili nemaju mlijeka, one koje imaju premalu porodjajnu tezinu i one koje pokazuju da su gladne i to iskljucivo sa cajem. Molila sam ju da mojem Zlatu ne davaju nista, da bih ju zeljela iskljucivo dojiti, i ako u medjuvremenu bude gladna, da cu se rado izdojiti ako je potrebno. Na to mi je rekla da imaju toliko zahtijeva da neznaju vise ni sami sto da rade. Da mi nismo ni svijesne koliko oni posla imaju i koliko im je tesko. Jedna nece dojiti uopce, druga, nema mljeka, treca zahtijeva iskljucivo dojenje, ova hoce dohranu ali samo sa (kršitelj koda)om, ova druga hoce samo sa (kršitelj koda)om, jedna hoce samo izdajati, ali ne i dojiti, a druga hoce dohranu sa cajem i jednostavno njih je tamo 3 na 50 beba i nemozeju svaciju zelju ispuniti. Razumijela sam ju, i suosjecala s njom, ali ipak nisam odustajala od svoje zelje. Neznam jel me poslusala ili nije, ali kad god su mi donjeli moje Zlato, uvijek je bila gladna ko vuk. Jako mi se svidjelo na Sv.Duhu jer su stvarno jako cesto donosili bebe i bebaci su po nekoliko sati ostajali sa nama. Moj oporavak je bio jako brz. Vec drugi dan sam hodala bez problema, a nakon 6 dana, po izlasku iz bolnice sam bila kao nova. Kao da nisam ni rodila. A kamo li na carski. Cure koje su bile samnom u sobi nakon poroda i koje su rodile vaginalno, bile su u gorem stanju od mene. Zbog savova nisu mogle ni sjediti, jele su na lezecki, s teskocama i mukotrpnim bolovima su nosile svoje bebace kad ih je trebalo umiriti, a ja...bez problema. Nisu mi se mogli nacuditi. Rez mi je mali, tanki, vodoravni skroz nisko, pa mogu nositi sto god zelim i kupace bez ikakvih nedoumica. Konci su bili resortabilni (neznam dal je to prava rijec) pa mi ih nisu morali vaditi, a oporavak brži od vecine djevojaka koje su rodile vaginalno. Beba mi je izgledala prekrasno, nimalo nije bila izmucena, bez ogrebotina i modrica koje su zadobile bebaci od cimerica koji su morali proci kroz porodjajni kanal. Da sam to sve znala prije, ne bih se mucila prirodnim porodom. Znam da svaka žena individualna i da svakoj porod protjece drugacije, ali kad se odlucim za sljedece dijete ja definitvno idem na dogovor za carski.
 |
|||
Odgovori s citatom
Zlato prvotno napisa
da ne misliš da mislim loše 
