Paula, baš u tome i jest stvar. Mislim da se ne zeza. Njemu nije zabavno vozati, nego se čini da se zaista predomislio i da će biti užasno nesretan ako mu ne dozvolimo da promijeni odluku.
Zato i pitam, ima li neka dobna granica kad djeca bolje razumiju što znači imati mogućnost izbora, ili je to jako individualno. Jer imam dojam da on to baš i ne razumije. Ili mijenja mišljenje u roku 1,5 sekunde.
Iako, u zadnje vrijeme zna ponekad "potcrtati" svoju želju tako da doda "baš":
-Hoćeš li da idemo van ili bi se radije igrao doma?
-Baš hoću doma.
E, kad kaže "baš", onda zaista nema dileme