readaptacija na baku?

[čokolada]

A. čuva već 10 mjeseci baka (i dida). Sve je uvijek super štimalo od prvog dana, rado je tamo odlazila i ostajala (ja bih ju vodila prije posla, MM skupljao doma).
Krajem kolovoza smo došli s mora, početkom rujna sam opet počela raditi i sve je opet bilo kao i prije, nekih desetak dana.
Sad iznenada, unazad par dana, užasno plače kad ju ostavljam, ali to su zaista prave drame , ne pušta me, badava što ja ostanem neko vrijeme tamo, čim vidi da odlazim - koma. Pripremamo se cijelim putem do tamo, složi se s tim da mama ide raditi, a ona ostaje kod bake, pa idu u park, na ljuljačke, igrat će se, papati, bla-bla, pa će tata doći po nju...ali čim skuži da ću je pozdraviti, plač, otimanje. Ista je situacija bila i kad ju je MM jedno jutro rano odveo autom, plač do neba. Baka kaže da se ona smiri nakon desetak minuta, ali stvarno ne znam otkud sad to.
Nije bilo nekih stresnih situacija, osim naravno što smo se vratili s dugog godišnjeg (školski praznici), kad smo ja i ona cijeli kolovoz bile zajedno 24 sata (MM je bio u srpnju).
Također, od rujna ne dozvoljava da ju MM uspava (prije bez problema).

Ima li netko slično iskustvo, jel' to samo faza? Treba li vremena za readaptaciju na baku?

[mamma san]

A što Ančica kaže? Zašto ne želi više ostati kod bake? Možda joj nešto više ne paše... :/

No, sigurno je u igri i ljeto i 24 sata sa mamom...i sad ponovo posao i odvajanje...Kao što si i rekla: problemi adaptacije...

Pusa Ančici !

[Sanja]

Joj, ne znam što bih ti rekla, ali znam da vam je svima teško.

Ili je u pitanju dugo ljeto koje je provela s vama ili je u međuvremenu toliko narasla i promijenila se da joj ne pašu neke stvari koje baka radi kao prije, kad je bila manja. Znam da je u pitanju samo par mjeseci, ali u toj dobi toliko brzo rastu da je možda zaista tako nešto u pitanju.

U svakom slučaju evo puse da Ančica prestane plakati i s veseljem ostane kod bake.

[Njojza]

Ima li netko slično iskustvo, jel' to samo faza? Treba li vremena za readaptaciju na baku?

cokolada, imam identicnu situaciju samo sto je kod nas u pitanju teta cuvalica...
Mislim da je uzrok sto smo bili skupa 14 dana na godisnjem + jos neke stvari kod nas (preseljenje, ceste posjete doktoru, bla bla...)

i ja trazim rjesenje i nadam se da ce brzo proci
Kod nas traje sigurno 10 i vise dana

[pinocchio]

joj, čoksa, nadam se da će se ptičica brzo readaptirati i da će opet rado ostajati kod bake i dide .
naša identična situacija završila je tako da smo nakon par takvih traumatičnih dana "otkazali" baki (a i ona nama) pa je lada ostajala doma s tatom i povremeno s tetom čuvalicom (sad već puna 4 mj.). ne moram ni reći kako mm jedva čeka ponedjeljak kada lada kreće u vrtić.

jedino što mi pada na pamet je da pokušate nešto promijeniti u rutini, ubaciti nešto što je posebno veseli, a vezuje za baku i didu...ne znam što bi to bilo...možda neki poklončić koji će je tamo čekati pa će je to iznenađenje intrigirati dovoljno da ostane bez suza.

[fiona]

Kod klinaca se sve brzo mijenja tako da ako joj nešto ne odgovara danas, ne znači da joj neće odgovarati sutra, drugi tjedan ili tjedan iza toga. Treba samo biti strpljiv, puno puno puno obrašnjavati, pričati s njima i pokušavati stalno iz početka. Ako je ona ok kod bake i dede i brzo prestane plakati - u čem je problem? Znaš gdje je ostavljaš i da će oni biti super s njom. Zamisli da ide u vrtić (jaslice) i ti je takvu uplakanu moraš ostaviti s nepoznatom ženom i onda cijeli dan nemaš poima da li je jela, da li je spavala i što je bilo poslije.
Moj savjet, pokušaj skratiti odvajanje (neka čim manje plače - prije će prestati). Obećaj joj i neku nagradu (npr. Leda je dobila lutku Jagodicu bobicu jer je krenula u novu grupu u vrtiću i nije plakala niti jedno jutro i bila je jako jako dobra). Nađi neku motivaciju - lijepi naljepnice, sunca, srca na kalendar ako taj dan nije plakala ujutro.

[ms. ivy]

imate li ustaljeni ritual opraštanja?

mi smo par puta imali problema kad sam dulje ostala pa smo se počeli igrati - jasno da mi andrej nije dao otići. sad pazim da se ne zaigramo, a rutina ide ovako: dođemo, cikimo i mazimo se desetak minuta dok razmijenim par riječi s bakom. onda ga odnesem u hodnik i predam baki pa se poljubimo, on mi kaže "majčice bok" i gura me van da bi mogao: gledati kroz rupicu kako mu mašem; izaći na haustor da mu mahnem sa stepenica; otrčati unutra na portafon da se još jednom pozdravimo. to je sve sam smislio. i onda trči dalje gledati kombi koji ulazi u vrtić, doručkovati i gledati tabise, buditi tete...

i ta rutina ga oduševljava, ništa ne preskače i jedva čeka da odem da može sve obaviti.

ančica se vjerojatno odvikla pa joj je čudna promjena. neka baka i ona nađu nešto što će raditi svako jutro i čemu će se veseliti (gore imaš primjera koliko hoćeš).

[mamma san]

Vidiš, vidiš......... potpisujem Ajvić!

Sad mi je palo napamet da i kod nas zbog tih "rituala" je lakše opraštanje.
Kad izlazim iz kuće, Lovro se bori (sa tatom / prije čuvalicom) tko će prije bumiti vratima...trče na prozor da mi mašu dok ja silazim niz stepenice (vidimo se!) te mi eventualno mašu kroz prozor koji gleda na ulicu!!! Lovro uživa u ovome!

[ms. ivy]

Vidiš, vidiš......... potpisujem Ajvić!

je, i ja se čudim!

[mamma san]

Vidiš, vidiš......... potpisujem Ajvić!

je, i ja se čudim!

[čokolada]

Probat ćemo sve ideje, hvala!

[tridesetri]

a da nije samo neka kratkotrajna faza?
m. baka cuva vec skoro godinu dana i to je sve super, obozava je, ponasa se ko velka cura, ima faza kad me ne sljivi ni pol posto, imam dojam da ujutro jedva ceka otici kod bake, kao ona ima neki svoj zivot...

medjutim svakih toliko ima neku fazu (mislim da su to klasicni strahovi od razdvajanja) kad trazi samo mene.

evo bas ovih dana, po danu je super dobre volje, a po noci cijelu noc lezi na meni, sva isprepletena, u klincu i tu i tamo u snu povice "mama, dodji, kud si otisla", a ja lezim prignjecena pod njom

i nista onda se tih dana malo vise mazimo, gledam da provede minimalno izvan kuce (na porodiljnom sam, pa si to mogu priustiti) i to brzo prodje i onda opet sve super.

[nevena]

ah sad mi je lakse kad vas citam. i mi smo u istoj fazi. nakon godisnjeg pravi pakao, jednostavno place mama nece ici raditi, mama biti doma, tata biti doma i nece ujutro ni pidjamicu skinuti jer to onda znaci da nekud ide i da mi idemo raditi. beskrajno tuzno place a meni se srce slama i vise ne znam sta da mislim i radim. sad ne znam dali joj kod tete cuvalice vise nije lijepo ili je to samo faza jer smo preko godisnjeg bile zajendo 24 sata na dan