Dugo nisam imala dece i to mi je bilo strašno, međutim, tek sada, kada ih imam, kada mi grickaju jetricu svakodnevno, kada zbog njih ne spavam, kada prvo razmišljam o zadovoljenju svih njihovih potreba i prohteva, a ja, ako dođem na red..., kada mi svakodnevno ispituju prag tolerancije i kada, kada..., vidim da je bez njih stvarno PRESTRAŠNO! Ne, nisam od onih mama koje sve podrede deci i sebe potpuno zanemare i zarozaju, ali, život je tako prazan kad nema ko da vam radi sve što sam nabrojala i još puno toga. Kome preneti sva svoja znanja, iskustva, sa kim deliti kako lepe tako i ružne trenutke. Roditeljstvo je težak posao ali rezultate koje daje se kad tad vide i onda se sve teškoće zaborave.
Mirakulice, ako imaš veliko srce nije važno je li dete tvoje biološko ili ne, ima li 3 meseca ili 13 godina. Mislim da ćeš do deteta lakše doći preko udomiteljstva. Pogledaj i moju temu "ne bojte se deteta sa smetnjama u razvoju". Ništa na svetu nije savršeno pa ni mi sami. Dobro se informiraj, naoružaj ljubavlju i strpljenjem i kreni, neki mali anđelak jedva čeka da da zagrliš, a da li će se zagrljaj nazvati usvojilački i udomiteljski to je manje važno. Jedino je bitno da on u njemu ostane za stalno! Sretno!