da odgovorim dok mi je friško
ovak kad sam prvi put rađala, na krevetu na ravnom, tiskanje je izgledalo tako da sam duboko udahnula, zadržala dah, zažmirila, tiskala iz petnih žila i tako par puta. na kraju je dr i malo lego na trbuh da pogura Petru van. meni je to u neku ruku i logično da ako žele malo ubrzati da time spriječe da se beba pomalo vraća nazad i još da joj tako malo i 'pomognu' da izađe vanFidji prvotno napisa
na stolčiću tiskanje i ne bi nazvala tiskanje nego više kao guranje. udahneš i u izdahu stisneš, više bi rekla poguraš bebu. ja nisam imala potrebu za jakim napinjanjem, a niti za zatvaranjem očiju. tako sam i mogla vidjeti Beu u malom ogledalu ispred sebe
ja sam se pomalo bojala pucanja zbog šava od epiziotomije od prvog poroda. nije bio ništa problematičan ali me je cijelu trudnoću svrbio i mislila sam da mi je elastičnost tkiva na tom dijelu slabija. vjerojatno i je no svejedno...
Barbara mi je u ključnom trenutku stavljala tople, skoro pa vruće, obloge i time očito dovoljno omekšala međicu. nisam osjećala neki poseban trenutak u kojem bi me nešto peklo. znam da mi je u jednom trenutku Barbara rekla da će me sad malo peći ali neka izdržim. ipak ne sjećam se da me je nešto posebno peklo. doduše tada je i glavica bila na samom izlasku i znam da sam nju gledala pa mi je možda taj osjećaj i promaknuo
uf, najteže pitanje. ovak mislim da su trebala dva da vidim malo glavice, pa onda jedan gdje je puknuo vodenjak, pa onda dva gdje je izašla glavica i onda je tijelo izašlo samo (bar sam ja tak osjećala). i sad ako zbrojimo nekih 6 ali stvarno nisam sigurna :shock:
nažalost, ne. sam stolčić je stvarno jednostavna 'naprava' ali ono što je za njeg bitno je angažman i spremnost ljudi, babica i doktora. osim ri znam da stolčić postoji i u varaždinskom rodilištu.Hej, postoji li mogućnost u Zagrebu?
pucajte s pitanjima dok mi je još friško. i sad neke stvari pobrkam, a kasnije ko zna...
 |
|||
Odgovori s citatom