Malac nas je pilao za mobitel od kad je došao. Hrpa njih je u razredu imala. Imali smo pravi rat u kući mjesecima, jer smo rekli da mu mobitel nećemo kupiti, niti ćemo dozvoliti da mu netko pokloni.
Kad je u 5. razredu krenuo na treninge izvan naselja, tri tramvajske stanice - pola sata hoda, tada smo kupili mob (i potajno odahnuli) a on je nastavio pilato kako mob ništa ne valja. Bon od 50 kn potroši brzinom munje.

Naivno smo mislili da će mobitel poslužit tome da nas mali obavijesti kad kasni, ili da ga možemo nazvat kad se zabrinemo. Pogrešno! Potroši bon pa ostavi mob doma, čujemo da zvoni u sobi.
U početku je mobitel služio isključivo tome da nas nazove izvana 5 minuta prije nego se treba vratit doma i pita može li ostati još malo.

Iskreno, mislim da je i s 12 godina prerano dobio mobitel, ali bili smo već na rubu snaga od te mobitelske drame.