Joj, ja sam se s Leom, 4,5 god, neki dan dotakla te teme.
Sama sam si kriva. rekla sam nešto u stilu da ću je voljeti dokle sam živa.(baš sam glupo bubnula)
A ona pita - a kad umreš?
Ja kažem - i onda
A kad ćeš umrijeti?
Kad budem stara (opet mi ni to baš nije na mjestu jer što ako pita, kad skuži, da umiru i mlađi)
Rekla sam joj da ljudi, kad umru, postanu anđeli i idu u nebo i da nas otamo čuvaju

Mislim, sve u svemu, imam osjećaj da nije to za nju ništa dramatično, ali meni malo jest jer ne znam kako dobro odgovoriti na takva pitanja. trebala bih malo pročešljati one topice da budem spremna drugi put