eh sada da krenem i od predpostavke da fakat ne zna, ali stvarno pokušam mu lijepo objasniti da se to ne dira (sve me je strah da će danas sutra redom sve skidati sa polica, a već me optužuju da sam ga razmazila, ako i jesam neka sam), ali takvih situacija imamo na pretek čim mu nešto ne dam počne plakati i vrištati, jučer je to uradio dva puta prvo mojoj mami koja nije mogla dokučiti šta nije u redu i zatim ponovno poslije podne, a to sve traje po pola sata i nezamislivi su krikovi, jutros se je u pet probudio vrišteći (pomislila sam da je sanjao) ali nakon što se je razbudio nastavio je da vrišti sve sam pokušala maziti pjevati pričati, ali samo kroz krikove govori nemoj, neću i dino majo plače, nije se dao uzeti bacao se po krevetu vrištao bez ijedne suze...ne znam možda fakat ja grešim ali nikako ne znam šta više da radim fakat je tužno kada tako urla i plače, a moje riječi i dodiri mu ništa ne znače možda i nisam baš tako dobra mama kako sam mislila
jednostavno više ne znam kako da mu priđem, stvarno mi je teško, a sve je to počelo prije nekoliko dana. Izvinite mi na ovako dugom postu, ali jednostavno ne znam kome da se obratim i šta da radim