Ja bi se vratila na temu. I preporučila bih ti homeopatsku kamilicu ako bi već nešto htjela dati, ali iskreno, sumnjam da bilo što od toga previše pomaže. Dobro su ti cure rekle, sve će to proći. Moj se stariji dečko znao i do 14 puta u noći probuditi a i ovaj manji ide njegovim stopama. Navikneš se, ranije legneš, presložiš prioritete- i što je najvažnije- prihvatiš. Meni je bilo puno teže kad sam se pokušala boriti s time... onog trenutka kad sam to prihvatila kao nešto što je takvo i nepromijenjivo bilo mi je puno lakše.

Sad jako uživam u tom noćnom dojenju, naročito onom prvom, kad ja idem spavati pa se stisnem k njemu a on me osjeti pa se probudi, okrene k meni i lijepo, smireno papa dok ga ja gladim po kosici.
Preko dana ionako cicka nekako u letu, zvjera okolo... ovo dojenje po noći je baš uživancija, ležim nalakćena dok on jede i razmišljam kako bi bilo lijepo da vrijeme stane baš u tom trenutku i da nikad ne odraste.