i ja sam isprva mislila da neću nikom reć..i tajila par dana,a isto sam u maloj sredini a svi si kao dobri..onda sam odlučila da neću tajit.nije to sramota i ne do Bog većeg zla..rekla sam svima oko sebe skoro,jer znam da će ionak znat kad će doć vrijeme za operaciju..plus toga daleko daleko mi bilo lakše kad sam se otvorila...tak da te razumim micamaca,meni je najteže bilo što znam da ima ljudi koji će reć pa što su pokušavali imat bebu kad im Bog nije namijenio,naime zanijela sam uz nekoliko pokušaja s klomifenom..al briga me,moje je dijete meni najveće blago i da ima neznam kakvu bolest meni bi i dalje bilo najljepše i najbolje dijete