Znam da sam krivo reagirala u afektu.

Kako bi ti ili sve vi kako bi reagirale da vas VM vuče za noge s kreveta 10 tak i više puta jer ne želite u tom trenutku s njim komunicirati. Ne mogu niti reči, pusti me molim te, teško mi je sad. Kasnije čemo razgovarati.

Svaki puta je naš razgovor prisila s njegove strane. Fizičko ograničavanje, nikad dobrovoljna konverzacija na moju inicijativu. Kad ja počnem temu, totalna degradacija i pokazivanje da to što ja pričam nije važno.
Uzmimo u obzir 1-2 litre vina dnevno u najbolje dane. Kad je loše i više.

Nikada ne upamti što sam mu htjela objasniti, čak se ni ne trudi ili ne može. I naravno vraća bilo kakav moj odgovor na maltretiranje 2-3x jače.

Osječam se kao da sam u kavezu sa luđakom koji još pride drži moje dijete kao taoca. A na van je predivan i svi misle kako je super.