Aaaaa, znači dojenje se SMIJE mrziti??? Odmah mi je lakše! Evo moje pričice:
Još u rodilištu sam zaradila ragade. Sve je počelo super, prištekala sam maloga na cicu i krenulo je! Ajme ponosa, pa ja dojim!!! Mala piranjica je sisala krvnički i ja sam ubrzo skužila prvu ragadu koja je uskoro postala sve bolnija. Molim sestru da mi pomogne, ali one imaju posla pa mi obećaje da će doći poslije. To poslije je značilo da Vedran već ćori. Proučavala sam po stoti put rodine letke i nisam kužila što radim krivo. Na dan izlaska iz rodilišta zovem muža da usput kupi šeširiće jer je bol neizdrživa. Naravno da nisu funkcionirali. Užasavam se svakog podoja, Vedran nikako da jako otvori ustašca, često nestrpljivo vrišti na cici, a ja vrištim iznutra i mislim:glupo dojenje, glupa sisa , nesposobna baba (ne beba, baba tj. ja), mrzim dojenje, mrrrziiiim... Na bradavicama se stvaraju kraste koje se gule, ma užas. Sanjala sam adaptirano (sram me bilo...). Upornost se isplati i polako se navikavam, a bol prolazi, Zatim novi šok! Jednu noć mali treba papati desnu cicu, ali na njoj vrišti i nikako neće. Nakon borbe oko prištekavanja dajem mu ponovno lijevu, a desnu malo izdojim da popusti pritisak. Ajme, za dva sata se budim u drhtavici, temperatura skočila na 39,5 stupnjeva, a desna cica pred eksplozijom! Budim MM i tražim da pocica nakupljeno mlijeko. MM daje sve od sebe, ali temp nikako ne pada. Jurimo doktoru jer sam se ja uspaničila da možda nije samo cica jer sam imala carski. Na svu sreću UZV pokazuje da je s rezom sve ok i da je to 'samo' mastitis. Vraćam se kući, dolazi mi sestra. Čuva malog dok ja cijeli dan izdajam desnu cicu i stavljam obloge. Temperatura je pala i maleni je prihvatio i desnu cicu. Kaže se da nesreća ne dolazi sama pa sam ja drugo jutro skužila da imamo i soor! :shock: Liječimo soor i dojimo, dojimo...
Danas je dojenje pravi užitak, Vedran uredno dobiva na težini, mazi se sa cicom, razveseli se čim je vidi ispred svog ličeka, a ja ga raznježeno gledam i mislim kako je dojenje u biti divno...nakon dva prva paklena tjedna.
Hvala curama na sos telefonu (Lidija, Maja, we love you), hvala MM koji mi je bio beskonačna podrška i koji me hrabrio kad je bilo najgore (škola dojenja se isplatila, he, he) i na kraju hvala mojim cicama! Cure, izdržale ste :D !