od moje frendice mali (još davno) - počeo je mucati nakon par svađa svojih roditelja. koje je slučajno čuo - ali eto...

sa svima je mucao, osim kad je bio samnom. frendica me molila da napravim "provjeru". nas dvoje smo sami pričali jaaaaaaako polaaaaaaaaako...

njemu je pomagalo kad je mucao, i kad je mama strpljivo čučnula do njega (približavanje na istu visinu), i polako i tihim glasom mu rekla: samo polako...

nakon nekog vremena je prestalo.

s drugom tvrdnjom, da dijete ne treba ispravljati kad nešto pogrešno kaže - ne bih se složila. mislim da ima djece koja su dovoljno uporna i tvrdoglava - da ponavljaju dok ne izgovore ispravno. kikica je npr. znala ponoviti neku riječ i do deset puta - dok nije bila kako treba. išle smo i slog po slog. nije mucala, ali je "frfljala" .

moj nećak (davno prije nje) - imao je druge metode...

sjećam se riječi kajon.. tj. kamion. ponavljala ja ko papiga: ka-mi-on... ka-mi-on.. a on zamnom: kaaaaa-jon...kaaaaa-jon... ja odustanem, okrenem mu leđa - a on crkava od smijeha i viče: ka-mi-on!!!!