Kod nas u kuci nema bas nikakvog reda - spava se dok se god moze, i kako tko moze, napravi se ono sto se mora po kuci, nitko nikoga ne gnjavi i svi sretni i zadovoljni.
Sve se okrece oko H i njoj je sve podredjeno. Ostalo mi uopce nije vazno. Ako ne stignem danas u ducan, jedemo kruh od jucer. Ako nesto ne speglam, obuce se nesto drugo. Po kuci pospremamo kako stignemo - ako ja uspavljujem H, MM ce objesiti ves ili pospremiti kuhinju. Sve na kraju se nekako napravi, nije mi bitno da se stigne sada ili danas. Mislim da u zivotu ima jako malo stvari koje su stvarno vazne, hitne ili neodgodive da bi se morala ravnati prema nekom rasporedu.
MM je divan, sve mi pomogne po kuci, posvecen je H gotovo kao i ja - vise radi od mene pa je manje doma, ali dok je doma ravnopravni smo u svemu: u brizi za dijete i kucanskim poslovima. Nije tako odgajan, njegova mama naravno nije trazila od njega da doma radi ista, ali nasa veza je od samog pocetka ravnopravna. Nikada nisam ni pomislila da bi bilo drugacije - vjerojatno onda ne bi uopce funkcionirali. Dakle, nisam ga ja mijenjala, ali shvatio je da su u nasoj vezi drugacije postavljene stvari. I sam se promijenio, odnosno razvio - kao i ja. Mi smo rano prohodali, ja 16, on 20 i tada sigurno jos nismo bili formirane osobe. Dobro je da smo se formirali zajedno, mislim da zato tako super funkcioniramo.