Počeli smo nadohranu nešto prije punih 6 mjeseci i to isključivo zato što ja i MM nismo mogli gledati kako bebica guta i gleda nas širom otvorenih očiju dok jedemo....! Počeli smo sa slaganjem namirnica po tablici dohrane... palenta, riža, mrkvica, korabica, jabuka itd. Sada su počele priče... zašto ne dajemo bebi mrkvicu iz juhe...., zašto ne solim hranu..., zašto joj ne dajem meso, pšenični gris....kruh....,kekse, vodu, čaj i naravno «sarmu», ma ne znam ni ja sama što sve ne....! Kakva je to hrana koju ona jede... zašto mučim dijete... tko još daje djetetu žgance... svašta!? (ja jako pazim na ishranu.... tj. jako malo jedem i ne jedem sve... pa su pale optužbe da ako već mučim sebe ne moram i dijete) da ne dobiva sve što je potrebno... Jer je jedna veterinarka bebi od 5 mjeseci kuhala mrkvicu, karfiol i teletinu sa soli i to je bilo super..., jer je ona ipak doktor... da bi kulminiralo s tim da je moja poštovana majka dala bebici slanu perecu meni iza leđa .... zamislite... Šta ja znam... jer su svi oni odgojili djecu prije mene i sve je OK pa valjda oni znaju, a ja sam balavica koja se pravi najpametnijom na svijetu...Osjećam se jadno i pomalo gubim samopuzdanje i sve se više pitam da li radim ispravno...., a znam da radim... Pa onda probam tu hranu što pravim... pa mi bude nikakva... pa se onda opet pitam!?.... ili dam bebici gotovu kašicu pa ju smandrlja u hipu..., a ono što ja radim neće... pa se opet pitam i sve bi poslala tamo i nazad samo da me puste na miru jer bebica super napreduje i sve je OK....!