Eto baš mi je drago da se situacija malo popravila i da je tvoj muž shvatio neke stvari.
Daj Bože da bude sve ok, da se možete preseliti u svoj stan i biti sami.Tako bi bilo najbolje za sve.

Dobro da je stao na tvoju stranu.
Kada smo se prije godinu dana svekrva i ja posvađale na noževe(živjele u istoj kući) MM nije stao na moju stranu i to mu nikako nisam mogla zaboraviti.
Nisam ni tražila da mamu otkanta zbog mene, jer ipak mu je to mama, ali je mogao barem reći da me nema šta ona tjerati iz kuće i govoriti mi da sam đubre...

No šta je tu je...

Ja sam ti super.
Papirnato samo došli do pola puta.
Viđamo se svaki dan, jer živimo u malom mjestu.
Ali se nije baš pokazao kao neki otac.
Govorio je da će svako jutro dolaziti po njega i voziti ga kod svoje ili moje mame. Aha... Kako da ne. To je bilo svega par puta prvih par dana.
Znao je doći, a sin se neda obući pa se natežemo, svi nervozni, živčani, deremo se u rano jutro jedni na druge...
I tu sam rekla da nećemo tako više.

Sada dođe po njega kada ima vremena, a to je uglavnom oko dva puta tjedno.

I sada smo ubiti u boljim odnosima nego prije.

Mali je prvih tjedan dana nekada pitao gdje je tata i tu sam mu rekla da tata sada živi sa bakom, a nas dvoje u kući.
I od onda ga više nije ni spominjao.

Eto, sve to dođe na svoje. Prije ili kasnije......
Čuvaj se i čuvaj svoje dijete!!!


I javi se ponekad...