I moj maleni je potezak na hrani, ali ja ga ne silim da jede, iz razloga jer sam i sama imala traume od hranjenja, sjecam se da je moja mama isla sa tanjirom za mnom i sopala me u sred igre, ili mi na silu davala jesti te bi na kraju sve povratila :/ Imala sam fobiju od hrane i ne zelim da i moj sin prozivljava ni slicno sto sam ja kad je hrana u pitanju.

Srce me boli kad znam da do 12 u obdanistu nije pojeo ni zalogaj, a kuci nakon prve kasike pocne sa placom i dizanjem ruku da ga izvadim iz stolice, i izvadim ga kad vidim da stvarno ne zeli jesti, a kad ogladni, zove me sam prema frizideru.

Nekad super jede, a nekad skoro pa nista.

Danas je u obdanistu na sveopsto cudjenje personala, smazao porciju ribe sam i trazio jos. A juce je pojeo samo komadic krastavca.