Citiraj Annie prvotno napisa
Jelo se svodi na to da proba prvu žličicu (nekada sam, a u zadnje vrijeme na silu), pojede 2-3 i to je to.
Znam da radim pogrešno, ali on doslovno jede na silu jer ne postoji drugi način da išta pojede.

Primjetila sam da ga je potrebno jako animirati kako bi uopće otvorio usta. Dok mu je nešto što dobije u ruke interesantno (a to je par sekundi), dotle otvara usta, i onda opet ništa.

Svaki pokušaj davanja komada mrkve, sira ili bilo čega drugoga završava time da hranu baci na pod i ne želi ni probati staviti u usta (dok sve ostalo što nije hrana ide odmah u usta).

Makar imam osjećaj kada mu ne bi dala 5 dana jesti, da se uopće ne bi bunio. Ne znam od čega to djete živi :/

E tak je i kod nas ! A do sad je jeo sve ok početka uvođenja prehrane baš sam bila sretna a sad u totalnoj komi jer ne jede!!!
A onda si mislim pa nije žgoljo, niti je stalno bolestan pa valjda ima neke zalihe da par dana može živjeti na kruhu i vodi (jedino kaj konzumira bez scena plakanja urlanja i trzanja vratom kad ga se nudi hranom). Možda je problem u nama kaj odbijanje jela smatramo ko da je smak svijeta :/ , a možda bi si mi mame bebica koje ne jedu trebale organizirati neku grupnu terapiju kod psihijatra da vidimo kak da prebrodimo ove krizne situacije Mada mi se i ideja o životu na prani ne čini tak loša barem sa ekonomske situacije!!!