Drage moje,ja sam inace preskocila malo sa potpomognute da vidim sta se kod vas desava pa kad sam sve ovo procitala da vam ispricam kako sam ja dosla do resenja svog problema.
Nazalost nisam ostala u drugom stanju ali sam se bar resila tog ciljamo-ne ciljamo.

Pre dve nedelje sam bila na godisnjem odmoru i otisla sam kod svojih roditelja na par dana.
Nakon dolazaka i odlazaka raznih,sto komsija sto rodbine i naravno pitanja IMA LI STA NOVO KOD VAS htela sam da pobegnem glavom bez obzira.
I onda sam slucajno srela zenu koja me je cuvala kada sam bila sasvim mala koja je onako sa nekom tugom u ocima isto to upitala(jer i njena cerka nema dece)a ja sam kao iz topa rekla
MA ZNAS STA AKO HOCE DA SE RODI,NEKA SE I ZACNE.JA TU NISTA NE MOGU.
Ona se nasmejala,a ja sam tek tada shvatila da stvarno od nas malo toga zavisi i da je ciljanje i razmisljanje,i plakanje nakon sto dobijes,i ponovo pripreme i nade dok ne dobijes samo jos jedna teska situacija za organizam koji ustvari treba biti opusten,a u te dane je uglavnom suprotno.
Zato se MM i ja vise ne obaziremo na to pa sta bude,kad bude.
Ako je sudjeno onda ce i doci.
Kad tad.
Eto ugnjavih vas.

Cuvajte se