Evo, moje (vrlo frisko) iskustvo je vrlo ugodno. Nisam morala inzistirati, nego sam samo rekla. Stavili su me u sobu s curom koja je takodjer trazila kompletni rooming (ona je rodila dva dana prije na carski, pa je taman kad sam joj ja dosla u sobu i ona prvi put imala dijete preko noci). Sestre od beba su bile vrlo ljubazne, bez ikakvih problema. Prematale su klince, a prek noci bi nam ostavljale pelene ako ih trebamo presvuci.

Meni je ovo drugo dijete . Prvo sam rodila u Petrovoj, i dobivala ga tijekom dana na dojenje. Po noci nije bio samnom naravno. Sa ovim iskustvom drugog djeteta mogu reci kako je neusporedivo, zaista neusporedivo.
Tesko? Hm. Sigurno nekima. Apsolutno vjerujem da svako dozivljava drugacije neke stvari. Mozda bi i meni bilo jako tesko da mi je to prvo dijete. AL s privm sam imala komu u pocetku dojenja, grozne uvjete, epiziotomiju koja je bila strasno bolna i cijeli boravak u bolnici mi je bio izuzetno izuzetno stresan.
Ovaj put je bilo sve drugacije. Imale smo krizu prvu noc (ono sto je Maji bila druga noc), negdje do tri ujutro smo se navlacile - daj jednu daj drugu pa malo cuclaj prst..... i tako u krug... a ja umorna (rodila ujutro i cijeli dan opicena adrenalinom, navecer sam bila bas umorna). NO - proslo je. Drugu noc je spavala od 10 do 3 ujutro u komadu. Tad mi je vec doslo mlijeko. Pojela bi i nastavila spavat. I tako i dan i noc.

I nema ljepseg od ovoga: oko pola sest se po hodnicima pocinje siriti glasan plac beba koje dolaze mamama, placu na sav glas, izdaleka ih cujes... jedino u tvojoj sobi mir i tisina, beba spava mirno jer je npr. prije sat vremena jela - kad joj je bila potreba i volja. Moja mala je u bolnici mozda jednom zaplakala, ne sjecam se.
Dobro, zato sad to nadoknadjuje hi hi hi.