Kak mi je fora to sad pročitati! Prije godinu dana stalno sam razmišljala o svemu tome. I da, znam da nekima nije važno ali nekima je.

Dakle, i ja sam si mislila ovo za čarape. Nitko me niš nije posebno upozorio, ali kad sam nakon kontrolnog pregleda u rađaonu dobila spavaćicu i trebala se iza onog zastorčića u uskom malom prostoru presvuć (što je smiješno kad si ko slonica) pitala sam jer mogu ostat u čarapama jer mi je zima za noge. Mogla sam. Skinula sam ih par sati kasnije saa, jer sam imala poriv sve skinuti sa sebe da me niš ne smeta. Ali ja sam imala jako problema s vodom u cijelom tijelu pa su mi noge od čarapa izgledale ko buhtle

Kaj se tiče spavaćice - bolnička je takva da si skoro kao gola, jer je sva nekak široka i velika. I daju ti da skineš ako ti smeta.

Ne smeta ti kaj si npr gol pred svim tim sestrama i doktorima ali ti može smetati (ko meni) sama situacija da je tu stalno nekoliko ljudi koji se samo motaju i idu po nešto... Probaj se isključiti, misliti na bebu (ne figurativno nego doslovno, jer baš taj kontakt ti puno pomaže) i na svoje tijelo i trudove..

Brijala se nisam sama jer sam imala toliki trbuh (a niska sam) da si nisam mogla ni doseći pošteno tam dolje a klistir ti kako svi rekoše, daju dovoljno blizu wc-a. Inače, ja sam mislila da je taj klistir nekaj jako prestrašno ali meni je na kraju bilo smiješno jer mi se činilo bez veze petljat oko toga. Ja sam sve obavila jako brzo (vjerojatno i zbog trudova na 4- 5 minuta).

Eto. I da, torbu sam imala kraj sebe. I mobitel u rukama.

Jedino mi je ko psu žao što se nisam glasno bunila protiv medikamenata i dripa pa je sve završilo glupo i ne baš kako je trebalo. Al to je druga tema.