znam po sebi da mi je beskrajno išlo na živce kad su (nekada davno)moje frendice koje su se udale i rodile prije mene pričale samo i isključivo o mužu, kući i djetetu, kako jede, što jede, kad jede, kako kaka ....
meni je to sve bilo neshvatljivo i nenormalno :shock: , a pogotovo kad bi išle u grad, ja gledam robu, a one ulaze u dućane s opremom za bebe, kuću i sl. to me dotuklo
sad se postavljam u kožu drugih frendica koje su još neudate i nemaju djecu (iako, bilo bi im krajnje vrijeme , umirala sam kad bi netko meni to svojedobno rekao) jer se često uhvatim kako sve ljude, pa tako i njih maltretiram s pričama o P., a kad se hoću kontrolirati skužim da nemam o čemu drugom razgovarati jer sam jedino i isključivo zaokupljena njime...
Iako sam odavno počela raditi, skužila sam da dijete potpuno promijeni perspektivu i percepciju stvari oko sebe - ne živciram se ni zbog čega što nije vezano za P. Kad je nešto u vezi s njim, proživljavam to na desetu, ali ako nije...what the f..ck, i vjerujem da to mojim sugovornicima ipak smeta