Mi imamo još manji stan (38 m2) i samo jednu sobu. Bibi (mica) je u prvih mjesec dana imala zabranu ulaska u sobu (pod pritiskom okoline i mm), a nakon toga se sama polako izborila za svoj povratak i sve joj je bilo super dok Una nije prohodala. Sad Una ima već dvije godine i obožava životinje, ali Bibi, koja je po prirodi jaaaaako plaha, cijele dane provodi na ormaru, a tek kad Una ode van ili spava, Bibi silazi. Žao mi je je jer joj ne stignem posvetiti dovoljno vremena i jer vidim da je sva u strahu. Ponekad se ohrabri pa se legne na radijator, a onda mala sva oduševljena pojuri na nju i počne ju maziti prilično žestoko, tak da Bibi zbriše. Kod mm-ove mame imaju macu koja dopušta da joj Una radi bilo kaj tak da ona misli da svim mačkama može pristupiti tako, i trebat će nam još podosta vremena da ju naučimo kako ne preplašiti macu (jer klinci znaju biti dosta brzopleti i grubi - nenamjerno).

Kaj se tiče spavanja, Bibi ponekad zaspi kraj Une na krevetu, i to mi je najslađi prizor.