Jooj...

Jednom davno ja sam sama sebi obećala da neću biti stroga ni posesivna mama. Dijete će mi imati slobodu itd.

Ne znam kaj mi se desilo u međuvremenu 8)

Nekad još davnije - ja sam s 4,5 godina otišla sama od Vrapča do Kustošije na sladoled. Čak ne sama, nego sam vodila i 11 mj. mlađu sestričnu. Vratila sam se sva ponosna kak sam sve lijepo zbavila - kupila karte za bus, sjela u pravi bus, kupila nam sladoled i potrošila taman sve do zadnjeg dinara kojeg smo imale.
Nakon povratka, sestrična je (ni kriva ni dužna ) od svojih dobila batine, a ja od svojih 5-osatno predavanje o tome da se to ne radi, da je opasno, da mi se moglo desiti ne znam kaj sve ne; plus zabranu izlaska iz sobe. Nije mi išlo u glavu kaj se uzrujavaju, jer ja ipak SVE ZNAM.
A danas se sjetim tog svog izleta svaki put kad mi Filip ode 15 m dalje od mene, i hvataju me frazi.

I usprkos obećanju da ću biti jako tolerantna mama, sve mi se čini da ću ga pratiti u školu, voziti van (za 15-ak godina 8) ) i čekati na izlazu Odnosno raditi sve ono kaj su meni moji radili, a ja sam ih smatrala pretjerano strogima.

A u park? Sada si obećajem da ću ga s 5 godina pustiti. Ipak, sa 6 ide već u školu :shock: , a ne mogu i tamo s njim. Treba djetetu slobode... Ali tko zna kaj mi još dođe do onda? :?

Još imam i peh da mi je dijete na mene. Neki dan ga ostavim kod bake (cca 350 m), i zovem za pola sata telefonom da ću doći po njega. A on se dere - ma ne moraš mama, znam ja i sam!!!
Kaj da velim? Bila sam dolje za 10 sekundi