nisam vec dugo pisala o tandemu.

zorana, prvo cestitke. i zelje da dojenje ne bude bolno.
u trudnoci me najvise smetala ta bol u bradavicama. sjecam se da sam bas "puhala" i brojala u sebi dok nije zavrsio.

ben doji i dalje.
prekjucer u bolnici pita mene doktor da koliko je ben dojio, i ja kazem - jos uvijek doji. u sekundi mi proslo u glavu kak ne vjerujem da sam bas tako rekla - jos uvijek. kasnije sam razmisljala o tome i mozda je polako doslo vrijeme gdje ja zelim da on prestane.

smanjujem mu podoje, nekako puno lakse odbijem kad me vec neznamkojiputtrazi i nije mi tesko, a on to prihvati vise-manje ok. kad vidim da mu je zaista vazno onda i ako kazem da ja ne bih, ipak mu ponudim.
jednom mi se zahvalio u stilu - draga moja mamice ti si tako dobro kad mi dajes ciku. to me malo prestrasilo.

njemu je jako vazno da ga i dalje dojim, ja sam ga pocela poticati na prestanak. nadam se da to radim njezno. i da cemo ovu godinu zavrsiti s jednim uspjesnim periodom u njegovom zivotu.

i da zna me smetati kad on sise. imam osjecaj da nekako gubi tehniku pa mi smeta, onako nekako nugodno mi bude.

i najdivniji momenti, bas jucer bio, kad oboje sisu i onda zaspu na ciki.