Romina prvotno napisa
Ja sam cula da pusenje nakon sexa znaci da bas i nije bio najbolji, sorry ali moram se nasmijati...
A sada ozbiljno. Ja sam trudnica, koja i dok nisam trudnica mrzim smrad dima i cigarete. Kod mene na poslu ne postoji prostorija za pušenje. Puši se gdje ko i kada stigne, u svim prostoijama koje postoje. Ja više nemam gdje pojesti gablec. Ako i počnem jesti nitko ako uđe ne pita da li smije zapaliti, da li mi to možda smeta, još mi pušu dim ravno u nos, naravno ja se moram maknuti jer oni sigurno neće, sav prostor je stvoren samo za njih a ne d'o Bog da odem na bolovanje, jer tko će raditi, nisu još našli zamjenu, misle kao da me ovako neće otjerati čak i prije nego ja to želim i boli me đon tko će njima raditi. I kome da se ja žalim, jer to je kršenje ljudskih prava???
Ili kad hodam ulicom a netko mi puhne dim u nos, ili mi skuri čikom jaknu ili mi malte ne skuri dijete po licu jer mu je čik u ruci taman u visini dijetetove glave u kolicima. Da se bunim? Da im kaj kažem. Ispast ću luđakinja koja se svadi i koja je živčana, a ja sam u pravu. Možda sam malo skrenula sa srži teme, ali je o pušenju i zdravlju mene kao trudnice i mog dijeteta. I ovog rođenog i ovog nerođenog! Tko mene štiti? Nitko. Mrzim pušače! Večinu njih! Sebični su, misle samo na sebe, uvijek nađu nešto čime bi opravdali sebe i svoje pušenje, uvijek su u pravu i tko im kaj može? I kaj će mi biti od jedne cigarete koju je netko durgi popušio? Dođem doma kao da radim u birtiji. Potkošulja mi smrdi od dima jer nemam gdje otići da se maknem od dima.
 |
|||
