Čula sam i ja: 'ne volim te', 'ostavit ću te', 'nisi više moja mama'...

Jedan od naših dijaloga je zvučao otprilike ovako:
ne volim te - a ja tebe baš volim
a ja tebe baš ne volim i neću te nikad voljeti - a ja ću tebe baš uvijek voljeti
ostavit ću te - a ja tebe neću nikad
a ja ću ti pobjeći - a ja ću te pronaći...

... i tako dok ona smišlja kako bi mi kontrirala prođe je ljutnja .

Kojiput me stvarno iznenadi i pogodi ono što zna reći, kojiput se i razljutim kad čujem što mi sve izgovori radi nekog banalnog sukoba ili zato što nije dobila baš ono što hoće baš tada što hoće, ali trudim se da se u mojoj reakciji ne vidi ljutnja. Pokušavam reagirati kako mi se učini da bi trebalo u toj prilici, kojiput joj ozbiljno kažem da je to što je sad rekla jako, jako ružno, kojiput se krenem prepucavati s njom kao u gornjem dijalogu, ali nikad je za to nisam na bilo koji način kažnjavala.