Di mi je pamet bila kad sam požalila što spava sama u krevetiću
Prošla faza odavno..nema šanse da bi zaspala sama u krevetiću, jedino na rukama, i to u uspravnom položaju!
 |
|||
|
|
|||
Di mi je pamet bila kad sam požalila što spava sama u krevetiću
Prošla faza odavno..nema šanse da bi zaspala sama u krevetiću, jedino na rukama, i to u uspravnom položaju!
Re: spavaju li vasa djeca u kreveticu?
mrva je sa nama spavala u krevetu do nekih 3 mj., ispocetka posto sam se od poroda opravljala nekih 3 tjedana (nisam mogla stajati, sjediti, lezati, a kamoli dizanje, to razdoblje mi je bilo katastrofa), pa su poceli grcevi i taman kada sam je htjela prebaciti u kindac pocela je bljucati na usta i na nos istovremeno pa nije bilo sanse da je prebacim u kindac, kada je to nekako proslo dobila je virozu, tempertura, kasljanje i tako je ostala sa nama s time da je nisam stavljala u sredinu nego do kraja kreveta s tim da samo tu stranicu kreveta ogradili da ne padne, na njezin dio gdje je spavala stavila sam njezin mali poploncic, plahticu, dekicu i sve sto je bilo potrebno. nakon ta 3 mjeseca kada je sve to proslo samo sam te njezine stvarcice preselila u kindac i nismo imali nikakvih problema. iako jos dan danas skoro ce godinu uspavljujemo je na nasem krevetu ali to traje jako kratko. polegnem je na nas krevet , legnem uz nju i sutim, samo je mazim i ona zaspi. kada utone u san prebacim je u kindac i spava do jutra. tako je to izgledalo kod nas.
D nikad nije spavao sa nama u krevetu, odnosno svega par puta sam ga ja stavila i to pred jutro kad se probudio da još malo odspavamo.
Jedino je prvih 6 mjeseci bio sa nama u našoj sobi ali u svom krevetiću poslije smo krevetić prebacili u njegovu sobu ali uvijek netko spava pokraj njega na krevetu.
Ja sam se isto oduvijek bojala da ga ne zgnječim kad spava sa mnom na krevetu.
Oboje spavaju s nama.kako ste vi to rijesili?
E ima svoju sobu, ali je koristi preko dana, a nocu je s nama u zajednickom krevetu. Sad nam je dosao i K koji spava s nama.
Unazad 2 mjeseca spavaju zajedno u svojoj sobu, seka u svom krevetu, a malac u kindacu. A oboje od prvog dana spavaju u kinderbetu. S tim da pred jutro cura doseta do nas u krevet....al tada vise ne zeli spavati....nazalost....
Mi smo prvih mjesec, dva poslije svakog noćnog podoja vraćali malenog u krevetić, no kako su došli topliji dani prestali smo koristiti jastuk i više nismo pronalazili načina da ga prebacimo iz našeg kreveta nakon dojenja u njegov, a da se ne probudi
I tako, maleni spava s nama još uvijek), ima sada 6 mjeseci
Zajedničko spavanje je super, ponekad je naporno za roditelje, al se čovjek navikne
Prvih mjesec dana, al onda smo shvatili da to nikome ne funkcionira - mm je buda cijelu noc od straha da ga ne zgnjeci, ja budna vecinu noci, plus sto mi cica utrne jer ju ne bi pustao po 2 sata, bokovi me bole jer se ne mogu pomaknuti, mali se cesce budio-ma prava nocna mora.
Onda smo utvrdili - nakon kupanja, hranjenje u ljuljacki i tako zaspe i prebacim ga u kindac. Probudi se max 2 puta (zubi) a kojiput niti jednom u noci. Ritam nam se ustalio i super je. Plus sto je njegov madrac u kindacu puuuuuno bolji od naseg.
I da, jos jedna stvar, mali brat od mm je do 9. rođendana spavao s roditeljima u krevetu :shock: Sad cete me spotati, al meni je to stvarno previse, pa taj je mali skoro usao u pubertet i jos spavao s roditeljima u krevetu.
Mi smo polako u sređivanju njegove sobe i onda cemo prema njemu vidjeti kad ce u svoju sobu. Al kindac je :D
I da, mali popisanko je sad 4 mj star.
Naša kći ima 4 mjeseca i nikad nije spavala s nama u krevetu. Ona ima svoj kindać, a mi svoj. Moja nećakinja ima tri godine i još uvijek spava s roditeljima u krevetu. šogorica ju je stavila kod sebe zbog dojenja, jer je njoj bilo lakše. Sad se kaje jer malena ne može zaspati neigdje drugdje i oni su vezani uz njeno spavanje. Moja malena je odmah do našeg kreveta, dakle kao da smo spojeni, čuje naše disanje i morno spava. Ostavim je u krevetiću budnu i zatvorim vrata. brzo utone u san. Jasno, ja upalim sve rekvizite da je čujem ako se budi ali ona ima svoj mir i u principu to zasad štima. Iskreno i nek mi nitko ne zamjeri, ja ne vidim razloga zašto ( naravno osim maženja ) roditelji uče djecu na spavanje u njihovom krevetu. Meni to nitko od pedijatara nije preporučio i čini mi se da je tako bolje. Ne znam, možda netko ima druga iskustva?
Ako morate bebu uspavljivati nije li joj svejedno hoćete li je staviti u svoj krevet ili u njen vezan uz vaš kad već zaspi na rukama?
A tako ipak ima svoj vlastiti prostor za odmor.
Možda sam u krivu ali....eto to je moje mišljenje.
Draga kleine, tvoj slučaj je (osim u par detalja) identičan kao moj
Ja sam isto ila uvjerena da ću bebu od prvog dana navikavati na krevetić, ali kada je beba došla kući, nisam je imala srca pustiti onako samu, tako da od prvog dana, bez iznimke, po noći spava sa mnom u bračnom krevetu. Btw. MM se odmah 'pokupio' iz kreveta i otišao na kauč, i dandanas (mala ima 9mj) spava u dnevnoj sobi
, kažem 'pokupio se' jerbo ga nitko nije potjerao
kao da je znala što je čeka... Recimo, ako ide spavati u 21h, do ponoći se zna probudit čak do 3 puta, a dalje po noći svaka 2 sata, a jedno vrijeme i češće. Stvarno mislim da bih bila hodajuća smrt na dopustu da sam forsirala krevetić 8)
Iako mi dakako ne smeta što spava kraj mene, štoviše predivno je, ipak čeznem za mužem kraj sebe...
njokica prvotno napisa
Draga kleine, tvoj slučaj je (osim u par detalja) identičan kao moj
Ja sam isto ila uvjerena da ću bebu od prvog dana navikavati na krevetić, ali kada je beba došla kući, nisam je imala srca pustiti onako samu
Iako mi dakako ne smeta što spava kraj mene, štoviše predivno je
Imam skoro identičnu situaciju....
S tim da smo S. počeli učit spavanju u kindaču (tj, ne spavanju na cici).
Bebe se ne uči da spavaju zajedno s roditeljima, već je to njihova prirodna potreba. Potreba za neposrednom blizinom roditelja. Ono što ih se uči jest spavanje u zasebnom krevetiću, da ne govorimo o odvojenim sobama. Zato to često bude problem... Pročitaj tekst na portalu- rubrika roditeljstvo, podrubrika Attachment parenting (iliti povezujuće roditeljstvo), a tekst se čini mi se zove 'Zajedničko spavanje'. Thanx na trudu
Naša kći ima 4 mjeseca i nikad nije spavala s nama u krevetu. Ona ima svoj kindać, a mi svoj. Moja nećakinja ima tri godine i još uvijek spava s roditeljima u krevetu. šogorica ju je stavila kod sebe zbog dojenja, jer je njoj bilo lakše. Sad se kaje jer malena ne može zaspati neigdje drugdje i oni su vezani uz njeno spavanje. Moja malena je odmah do našeg kreveta, dakle kao da smo spojeni, čuje naše disanje i morno spava. Ostavim je u krevetiću budnu i zatvorim vrata. brzo utone u san. Jasno, ja upalim sve rekvizite da je čujem ako se budi ali ona ima svoj mir i u principu to zasad štima. Iskreno i nek mi nitko ne zamjeri, ja ne vidim razloga zašto ( naravno osim maženja ) roditelji uče djecu na spavanje u njihovom krevetu. Meni to nitko od pedijatara nije preporučio i čini mi se da je tako bolje. Ne znam, možda netko ima druga iskustva?
Ako morate bebu uspavljivati nije li joj svejedno hoćete li je staviti u svoj krevet ili u njen vezan uz vaš kad već zaspi na rukama?A tako ipak ima svoj vlastiti prostor za odmor.
Sorry, zaboravila sam odmah odgovoriti na ovo podebljano: u mom slučaju, glavni razlog zašto beba spava samnom u krevetu jest što je uspavljujem na cici, dojim je ležećki. Inače, prva 3 mjeseca sam je samo po noći dojila ležećki, a po danu u sjedećem položaju, i tako bi mi ona često zaspala na cici, a bila bi prava umjetnost preseliti je u kolica, jer bi se u većini slučajeva probudila. I onda mi je patronažna rekla da je podojim na krevetu i da se samo iskradem iz sobe kad zaspi. I odmah je upalilo, i otada je situacija takva kakva jest. Znači, ja je ne uspavljujem na rukama, već isključivo dojeći u ležećem položaju, a to uspavljivanje (pogotovo navečer) traje 15-30 minuta...
Možda sam u krivu ali....eto to je moje mišljenje.
JojNaša kći ima 4 mjeseca i nikad nije spavala s nama u krevetu. Ona ima svoj kindać, a mi svoj. Moja nećakinja ima tri godine i još uvijek spava s roditeljima u krevetu. šogorica ju je stavila kod sebe zbog dojenja, jer je njoj bilo lakše. Sad se kaje jer malena ne može zaspati neigdje drugdje i oni su vezani uz njeno spavanje. Moja malena je odmah do našeg kreveta, dakle kao da smo spojeni, čuje naše disanje i morno spava. Ostavim je u krevetiću budnu i zatvorim vrata. brzo utone u san. Jasno, ja upalim sve rekvizite da je čujem ako se budi ali ona ima svoj mir i u principu to zasad štima. Iskreno i nek mi nitko ne zamjeri, ja ne vidim razloga zašto ( naravno osim maženja ) roditelji uče djecu na spavanje u njihovom krevetu. Meni to nitko od pedijatara nije preporučio i čini mi se da je tako bolje. Ne znam, možda netko ima druga iskustva?
Ako morate bebu uspavljivati nije li joj svejedno hoćete li je staviti u svoj krevet ili u njen vezan uz vaš kad već zaspi na rukama?A tako ipak ima svoj vlastiti prostor za odmor.
Sorry, zaboravila sam odmah odgovoriti na ovo podebljano: u mom slučaju, glavni razlog zašto beba spava samnom u krevetu jest što je uspavljujem na cici, dojim je ležećki. Inače, prva 3 mjeseca sam je samo po noći dojila ležećki, a po danu u sjedećem položaju, i tako bi mi ona često zaspala na cici, a bila bi prava umjetnost preseliti je u kolica, jer bi se u većini slučajeva probudila. I onda mi je patronažna rekla da je podojim na krevetu i da se samo iskradem iz sobe kad zaspi. I odmah je upalilo, i otada je situacija takva kakva jest. Znači, ja je ne uspavljujem na rukama, već isključivo dojeći u ležećem položaju, a to uspavljivanje (pogotovo navečer) traje 15-30 minuta...
Možda sam u krivu ali....eto to je moje mišljenje.ispričavam se, ovaj kosi dio je moj odgovor, soooorryyy
Spava samnom u krevetu. mm spava u njegovoj budućoj sobi da se koliko-toliko može nsapavati za posao. Probala sam sa krevetićem i shvatila da mi je prevelika tlaka dizat se svaki put za dojenje ili da ga samo pomazim kad se uznemiri a primjetila sam da je puno više nemiran kada spava sam. Kad je bio jako mali, do dva mjeseca, znao je i spavati na meni. Sada je napunio 3mj i spava od 9 navečer do 3,4 u noć bez cice. Onda pocica i u polusnu i nastavi čvrsto spavati do 7,8. Slatko mi je kada se uznemiri u snu odmah se okreće prema meni i pokušava se što više priviti . Neku noć me probudio jer me uhvatio za nos
Par puta mi je došlo da legnem s njom u kindač, pa da riješimo situaciju uspavljivanja u "pravom" krevetu...
Update, godinu i 8 mjeseci kasnije: spava s nama u velikom krevetu (obično s mnom, MM užasno hrče pa smo ga deportirali u dnevnu sobuPrvi dio noći (dok smo mi budni) spava u svom krevetiću koji je odmah do našeg. Kad mi legnemo, prebacimo ga k nama u krevet.
Do kad tako? Ne razmišljam o tome, ovako nam je zasad svima dobro
Nagodinu mu mislimo kupiti krevet, ali ne mislim ga siliti da ide u svoju sobu. Nek ode kad bude sam htio. Ukoliko nam prije dođe druga beba, dobrodošla je k nama u veliki krevet
Paula od prvog dana spava u svom kinderbetu. Sad ju uspavljujem na krevetu i onda kad zaspi prebacim ju u kinderbet. Budi se 2-3 put po noći, onda ju uzmem k sebi, malo pocica i vratim u kinderbet.
Osim toga, ovak znam da je na sigurnom i da joj se ništa ne može dogoditi, što ne bi bio slučaj da spava s nama. Ja se mogu okretati po krevetu koliko hoću, ona se vrti po kinderbetu i svi se naspavamo.
Nedavno smo zaspale skupa u krevetu pred jutro i onda se ona naglo okrenula i udarila glavom u glavu mm-a, jedva smo ju smirili kak se uplašila. A i ja onda spavam na jednom boku, sva se zakočim i totalno mi je neudobno. Lakše mi se i 10 put dići noću nego da spava s nama.
Naša malena od prvog dana kako je došla kući spava u svome kinderbetu odmah do našeg kreveta. Spava odlično,budi se na dojenje 2-3 puta i ja se dižem uzmem je u naš krevet,i kasnije je vratim,rijetko kad ostane sa nama do jutra. Nije nam baš nešto ogroman krevet i više se bojim da je ne zgnječi MM,ja imam laki san kad je sa nama. Kad je u svome krevetu ja imam više mjesta za odmor,onako spavam na boku i ne mogu se okrenuti.Noćnu lampu prigušim samo da vidim njeno lice.
denticno!Update, godinu i 8 mjeseci kasnije: spava s nama u velikom krevetu (obično s mnom, MM užasno hrče pa smo ga deportirali u dnevnu sobuPrvi dio noći (dok smo mi budni) spava u svom krevetiću koji je odmah do našeg. Kad mi legnemo, prebacimo ga k nama u krevet.
Do kad tako? Ne razmišljam o tome, ovako nam je zasad svima dobro
Nagodinu mu mislimo kupiti krevet, ali ne mislim ga siliti da ide u svoju sobu. Nek ode kad bude sam htio. Ukoliko nam prije dođe druga beba, dobrodošla je k nama u veliki krevet
nakon 2,5 spavamo sami, a ona je u svojoj sobi
I nama se G1 iselio taman tako s 2,5. Sam odlučio jedne noći da će spavati u svom krevetiću. Do tada bi ga uspavljvala u svom, prebacila u njegov da koji sat ja ulovim malo mira i onda bi on opet sam došao k nama do jutra.
Mali seronja trenutno ni nema svoj krevet - naime prerastao je kolijevku u kojoj se SAM uspavljivao, no onda bi ipak većinu noći proveo sa mnom. Sad se više ne uspavljuje sam već sa cicom, tako da ga ni ne prebacujem nikuda...
Uskoro se selimo gdje će veliki dobiti svoju sobu pa ćemo vidjeti kada ćemo ga "deportirati".
Spava u svom krevetiću, noću se budi jednom ili dva puta, popapa i opet u svoju kunicu.
Vikendom kad MM ne radi ujutro ga stavimo između sebe, ono oko 8 recimo nekih pola sata, sat, dok se ne podižemo i tad se igramo nas troje
Ja sam još uvijek za to da bebica ima svoje mjesto za odmor, kao i tata i mama. Meni bi bilo žao da MM mora spavati u drugoj sobi ( naravno ako hrče to je vrlo opravdani razlog da ga se deportira ) jer i tata je dio naše male obitelji. Ako je bebica s kinderbetom tik do vašeg kreveta mislim da je doista vrlo blizu da bismo se povezali. Osim toga, povezujemo se i kroz dnevnu igru, zagrljaje, hranjenje...
Beba osjeti vaše disanje i vaš miris ako spava u svom kindiću do vašeg kreveta sa spuštenom stranicom. a to je dobar početak za kvalitetno spavanje i majke i djeteta, a i tatine blizine.
S druge strane, vjerujem da ima bebica koje teško usnu i da se mame trude uspavati ih na bilo koji način. Eto, mi srećom nemamo problema s tim ( bar ne zasad ) i malena zaspi uz malo vrpoljenja.
I da, Njokica. Mislim da lingvistika ovdje nije bitna. Učenje i navikavanje su po meni vrlo bliski termini kad govorimo o ovakvim situacijama. Ja sam svoju kćer jednostavno od prvoga dana stavljala u kinderbet i nema tu puno mudrosti. Moja je šogorica rekla da je ona samo zbog svoje vlastite komocije stavljala nećakinju k sebi u krevet. Eto je s tri godine još uvijek nije spavala u svom krevetiću. Sad joj je krivo. No, ona je u tom trenutku tako odlučila i mislim da je to u redu. Svaka mama odlučuje što bi po njoj za njenog anđela bilo najbolje. Ja sam eto odlučila drugačije i zasad je ok. Ja zadovoljna.
S ovim se ne mogu složiti.
I ja sam stavljala svoju, i za dnevno i za noćno, ali ona se budila svakih pola sata sve dok se, osam mjeseci kasnije, nisam opametila i stavila je kraj sebe. Otada je počela spavati u sve duljim periodima dok nismo došle do cijele prospavane noći nešto prije druge godine. Ja je stvarno nisam imala namjeru ni učiti ni navikavati na spavanje uz mene, ali je njoj to trebalo (i treba joj još uvijek). Da, na duge staze gledano, radije bih da to nisam morala napraviti, ali nakon osam neprospavanih mjeseci čovjek bi učinio bilo što da se odmori.
Naravno. Svaka bebica traži svoje u svoje vrijeme. Tvojoj je to bebici trebalo i ja bih napravila isto kad bih vidjela da djetetu treba promjena. Moraš se prilagoditi bebi.
f. isto s nama u krevetu -uglavnom...
meni je to puno lakše za dojenje jer ga u polusnu nahranim.. nekad i ja zaspem..
rekla sam MM da bi bilo bolje da smo kupili veći krevet nego kinderbet jer f. se kao car raširi preko cijelog kreveta pa nas zgura na krajeve..
a kad mi netko kaže ajme nemoj ga učiti na spavanje s tobom samo kažem da ne znam niti jedno dijete koje nije voljelo spavati s roditeljima.. pa bar nakratko..
još dan danas se sjećam mirisa po finim kremama na maminom jastuku kad bi spavala s njima..
prekrasno...
Ja nisam spavala sa svojim roditeljima. Nikad. Moje dijete ne može zaspati u našem krevetu jer bi se igralo i razgovaralo kad je vrijeme spavanja. Dakle, postojimo. U krevetu se igramo, mazimo i brbljamo kad smo svi zajedno vikendom ujutro ili kad smo sami beba i ja drugim danima, a kad se aja onda svatko ima svoje carstvo snova. I mislim da to nije ništa loše. Dapače. I moje dijete dobiva jako puno pažnje i ljubavi premda ne spava sa mnom u krevetu. Sve svoje vrijeme posvetim samo njoj i mužu i mislim da neće biti zakinuta za majčin miris ili dodir.
ja sam spavala sa svojim roditeljima i moje dijete spava s nama. i uzivam u tome!
pogotovo kada me po noci pocne pipkati i lupkati, u snu
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom