Sven spava u svom krevetiću od rođenja. Budući da živimo u garsonijeri onda je njegova soba u stvari njegov kutak koji je kraj mojega kraja bračnog kreveta. Znači udaljen je od mene pola metra. Unatoč tome dizala sam se svakih pet minuta da čujem diše li, u početku. Dizala sam se i za podoje pa ga dojila ležećki u krevetu, ali bih ga uvijek vraćala u njegov krevetac. Nisam za to da beba spava s nama u krevetu. Osim toga, MM ima dva metra i 120kg i pitanje je bi li od naše mrvice do jutra nešto ostalo.
Da imamo drugu sobu, stavila bih ga u nju. I sigurna sam da bih čula kad zaplače, jer, iako spavam, čujem svaki njegov pomak i udisaj. Ovako smo svi zajedno do daljnjega i to u svim dnevnim i noćnim aktivnostima.