Ja sam sa sinom prošla sve faze. Do jedno godinu dana je spavao u svom krevetiću koji je kod našeg kreveta. Onda se na jedan dio noći počeo prebacivati preko stranice u naš krevet. Ma ajde nema veze to je samo dio noći i tako jedno pola godine. Oko dvje godine više nije krevetić uopće doživljavao i kompletno spavanje je bilo između nas. To mi je bilo užasno. Bračni krevet nam baš i nije tako komotan a ja i MM dvometraši. Užaš. Onda smo počeli sa odvikavanjima. Preko noći je odlučio da je velik i ponovno počeo spavati u svom krevetiću. Sada ima 5 godina i spava u svojoj sobi u svom krevetu. Kad počne svitati i ako se slučajno probudi dođe u naš krevet na jednu turu maženja . Kćerka je sada 9 mj i ne pokazuje znakove da bi nam se uselila u krevet. Ali tko zna šta nas još čeka

Kad su bili baš male bebe nisam si mogla zamisliti da spavaju snama jer sam se JAKO bojala da čvrsto ne zaspim, jer kako mi mame znamo biti iscrpljene, i slučajno ne legnem na koje od njih. Nije mi bilo teško se svaki puta diči i podojit ih.