Prvu cigaretu sam zapalila sa 14 godina (glupo dijete). I nastavila do prve trudnoće u 26. godini. Ja sam imala ogroman poticaj za prestanak, ali nije bilo lako. Meni je funkcioniralo smanjivanje do potpunog prestanka. Imala sam i neke kao metode da sam si odredila da smijem jednu dnevno pa označavala na njoj crtice flomasterom dokle smijem uz prvu kavu, pa uz drugu.. Eto, glupo zvuči, ali uspjelo je.

Nekome uspije postupno smanjivati pa na kraju i prestati, a netko baš mora presjeći, različiti smo.

Slažem se sa Jelenom, treba naći neku dovoljno dobru motivaciju. Teško je prestati, rijetko koji pušač dođe do toga da prestane i da mu se onda cigare potpuno zgade za ostatak života. Barem kod ljudi koje ja znam. I meni je tako, još uvijek mi mirišu, iako ne pušim zadnjih godinu ipo.

I baš sam jako ljubomorna na muža jer on smije i itekako iskorištava tu privilegiju. Imam neku maštariju da ću si sa prvim danom prestanka dojenja otići kupiti kutiju za nagradu.