ja sam se poradjala 15 sati,imala uzasne bolove,na kraju opet zavrsila na carskom,beba je bila prevelika,4330 a ja prvorotka. cim su ga izvadili iz stomaka ja sam bila zaljubljena u njega,a kad sam ga poljubila to je bilo navece u 19h,mislim carski.ujutro su ga odnijeli na sprat vislje na neke preglede,a sestra mi je rekla da ce me mi ga donijet za dva sata na podoj,nije ga donijela i ja sam se SAMA digla iz kreveta i stepenicama otisla gore da ga nadjem da mu dam da jede,sestra umalo pala u nesvijest kad me vidjela,ali ljubav prema bebi je jaca bila od bolova.
dojim ga,uzasno me bole bradavice jer jako vuce,i jede svaki sat vremena po malo,zaspi dok ga dojim,i ponovo je gladan za sat vremena,svaki put moram ispumpat jednu dojku jer imam puuuno mlijeka,i to uzasno boli,ali ne planiram odustati od dojenja.
sad on ima 4 sedmice i volim ga....neopisivo.