meni je dosta

[NanoiBeba]

Katarina od ljeta cica samo po noći, ali je prije par tjedana bila prehlađena i stvar je izmakla kontroli. Toliko me "mrcvari "po noći da ja jednostavno više ne mogu dojiti. Na poslu ne funkcioniram, popodne sam nervozna i samo režim na sve. Kućanski poslovi stoje, osim onog šta napravi MM, jer sam iscrpljena. Njagore mi je kaj od umora režim na sve (i djecu)

Katarina spava samnom u krevetu i MM tvrdi da je bolje niš ne poduzimati dok je tak blizu meni, neg da bi ju trebali staviti u njen krevet (kojeg niti nemamo i ne znam niti gdje bi ga stavili) i tek tada probati djelovati. Jučer ja njoj ojkašnjavam da je velika i da mamu boli dok papa, i onda ona lijepo klima glavom i gleda me u oči. I po noći ista priča. Pitam ju ujutro oko "papanja mame" (ona to tak zove) i sada me više ne gleda u oči. Pokušavam ja njoj i po noći pričati, ali me razoruža kad veli "Mama, mojim te!". A stvarno mi polako više nije gušt. Preumorna sam.

[ms. ivy]

koliko često doji po noći?

i mene noći iscrpljuju, ali ne bih voljela da prestanemo. u dnevnim dojenjima uživam.

i uopće ne vidim kako da to smanjim dok sam ne počne spavati u duljim komadima... osim nekim nasilnim metodama (nije opcija).

a kaj drugo, nego izdržati... :ajoj:

[samaritanka]

Možda joj je vruće po noći ili je žedna sad kad su počela grijanja, a čula sam da je zatoplilou Zagrebu ili se varam? Znam kako ti je i znam da ti samo san može pomoći. Pokušaj joj dati vodu ponoći kad zatraži siku, a daj joj sisati ujutro ili pred večer ili preko dana i to joj naglasi, neka siše po danu, a ne po noći jer će mama biti bubina na kraju.
Drži se, ne znam ti drugo.

[NanoiBeba]

Normalnih noći je cicala 2-3 puta i ja sam to dosta dobro izdržavala. Problem je ak mi cica oko 5 ili 5,30 ujutro pa onda nemrem više zaspati i onda sam na poslu koma. I podoji su trajali 5-10 minuta.
I onda se to sve pogoršalo tak da me baš "navlačila" po noći. Postalo mi je to jako neugodno a i ak mi se Frano probudi, i on bi volio da ga pomazim, a čim se maknem od Katarine ona krene u plač. Počela sam osjećati grižnju savijesti prema starijem djetetu i možda je to baš kap koja je prelila čašu.

Inače, Katarina ide u jaslice od siječnja i još do sada nikada nije bila na lijekovima, ttak da kod nas za sada produženo dojenje stvarno ima i imunološku funkciju. Sam, stvarno osjećam da više ne mogu.

Na poslu funkcioniram dok radim u svojoj sobi. Ne daj bože da ima sastanak oko podneva. Teškom mukom se suzdržim umora i zijevanja, a da ne velim da mi je koncentracija mala.

[ms. ivy]

andrejček ciki cca 5 puta, a od 5 do 6 sati je obavezno drijemanje/cicanje koje me drži budnom. tako da točno znam kako ti je.

probaj ići u krevet čim klinci legnu, ja nekad zaspim iza osam... nek' tm potegne koliko može po kući. ne znam kaj da ti drugo velim...

ako je to "navlačenje" i plač krenulo nakon prehlade, možda ubrzo prođe i vrati se u normalni ritam (meni 2-3 puta zvuči nedostižno!).

[NanoiBeba]

Joj Ivy, pa ja ti već 4godine idem spavati praktiči sa djecom. Ne sjećam se da sam pogledala telku ili nešto pročitala navečer.

Ma, baš me to najviše počelo mučiti šta mi se čini da Katarina stalno traži mene, a osjećam da je Frano nekak uskraćen.

[ms. ivy]

sigurna sam da će se sad netko javiti i reći: to ti je faza!

[Roza]

Ja sam ukinula noćne podoje, a kad se probudi dam joj bočicu s običnom vodom. Fino si malo popije i nastavi spavati. Sad već viče vode, vode, kad se probudi noću. Napominjem da je bočica s kljunom, tako da ne prolijeva vodu okolo.
Prilagodba s cice na bočicu je trajala par dana, bilo je i plača i nošenja i neprospavanih noći, ali ja sam bila toliko izmučena s noćnim cicanjem da nije bilo drugog izbora. Pa moram i ja malo misliti na sebe!
I da, moja princeza sad ima godinu i 9 mjeseci.

[NanoiBeba]

Joj Roza, Katarina i cica i pije vodu na boćicu s kljunom (naravno ak je žedna) i ima dudu. (ovo zadnje mi je najgore)

[ms. ivy]

bilo je i plača i nošenja i neprospavanih noći

ja to ne mogu :/

kod nas ne pomaže maženje, pjevušenje i sl., s objašnjavanjem da "cika spava" nisam ni probala (po danu nije problem odgoditi podoj). nitko ga drugi ne može uspavati po noći.

ma nemam ja ništa protiv uspavljivanja na ciki, zapravo mi je to najjednostavnije. samo me učestalost muči.

roza, je l' se malena sad rjeđe budi?

[Lutonjica]

ajvi, ni ja to nisam mogla...

ali sad mi je već puno previše da zara sa svoje 2 godine i 3 mjeseca noći i noći provodi s cicom konstantno u ustima...
dosta mi je.

mi od ovog vikenda krećemo s taktikom "zara i tata u bračnom krevetu, mama u dnevnoj na kauču"...
vidjet ćemo kako će biti (nedavno je jednu noć provela i bez mene i bez tate i nijednom nije tražila cicu, niti je ijednom zaplakala) i koliko će trajati.

[aleta]

jeste li probale s tatama? mislim, da vas uopće nema u sobi, da vas ne vidi, da tata nekoliko noći uzima malca kad se probudi i tješi ga. kod nas je upalilo.

[aleta]

pisala sam kad i Lutonjica.

[ms. ivy]

nedavno sam morala na poslovnu večeru. spavali smo kod bake, ostavila sam ga uspavanog. kad se probudio baka ga je probala uspavati, al' ma kakvi. na kraju se rasplakao, i naravno dočekao me budan i razigran u 23h. preko dana ga baka uspava bez problema, i ako se prerano probudi natrag ga nokautira. :namig:

ljetos je na moru izvodio sa spavanjem da sam ja poblesavila, probala sam ga dati tati ali je završilo suzama. jednostavno, zna da sam ja tu. tata ga može uspavati preko dana kad su sami doma.

aleta, možda bi ovo upalilo ali uz barem nekoliko noći plakanja, ja to nemrem i gotovo. on je navikao spavati uz mene i uz ciku, i velim, meni je to lijepo i normalno, samo me ubiju buđenja svakih sat i pol. on se tako budi i danju i noću od četvrtog mjeseca, to je njegov ritam i ne pokazuje naznake da će ga promijeniti.

lutonjice, ubila si me u pojam.

[NanoiBeba]

Meni je zadnja varijanta da odem mami zajedno sa starijim djetetom, a tata se bori s Katarinom.

Ja se nekako nadam da do toga neće morati doći neg da ćemo nas dvije to "ženski" riješiti. I išlo nam je dobro jer se ona nije uspavljivala cicom, nego bi se najela, uzela dudu okrenulka se na drugu stranu i s vremenom zaspala. Onda sam ukinula taj podoj pred spavanje i to je išlo dosta jednostavno. Ostala su nam dva podoja po noći, čak smo došli na jedan i ja sam se ponadala. I onda se sve okrenulo i stostruko pogoršalo. Jednostavno popustim kada mi kađže"ali mojim te". Počela je tražiti pred spavanja pa sve češće po noći i to baš onak bez veze, kao da me namjerno gnjavi. I jako, jako je postala vezana za mene. tati neće ni u ludilu. I to mi nebi smetalo da ne osjećam da je Frano uskraćen.

[NanoiBeba]

Mislim da oni osjete mamu i kad je u dnevnoj sobi. Bar je tako bilo meni sa Franom.

[renata]

meni je to razdoblje isto bilo najgore, oko drugog rodjendana (vise-manje)
ali od tog silnog umora, jedino mi je preostala linija manjeg otpora - pustila sam da sisa koliko hoce, jer bi sve drugo zahtjevalo veci napor. nisam bas tak ne-voljela dojenje, nije mi bilo bas toliko dojadilo da bih se natjerala potruditi odviknuti.
kasnije, kad je to vrijeme proslo, bila je puno manje zahtjevna, pa nisam imala potrebu odvikavati je sve dok nije sama smanjila i na kraju prestala.

najgora razdoblja su naravno bila kad je bila bolesna, ili kad smo se odvajali, kad je bila bilo kakva trauma. u tim razdobljima nije bilo nikakve sanse za odvikavanje. nego kad se stanje malo ustali, kad je sve drugo ok. jer, pokusala sam ja smanjiti kad mi je bilo previse i znalo se dogoditi bas obratno, ako forsiram odvikavanje, tj. pokusavam smanjiti, onda bi ona cak i to shvatila malo traumaticno i BAS jos vise trazila.

uspjevalo mi je smanjivanje jedino kad je sve bilo ok i kad se ona osjecala sigurno. kad smo imali periode bolesti, ako sam pustila da par dana sisa puno, kolko hoce, onda bi s prestankom bolesti i smanjila sisanje.

zamislite da vama netko drugi zeli ukinuti nescafe kad sami ne zelite (pardon, jacobs)

znaci ako idete u ovu foru s tatom, koja mi se cini bas dobra, onda je moja preporuka da to probate kad ste same smirene i kad su djeca ok i sigurna, nemaju nekih dodatnih trauma. a i tata

[ms. ivy]

nju nešto muči, možda ta prehlada, možda povratak u jaslice, možda neka druga promjena... možda je u zadnje vrijeme svladala neku novu vještinu...

mislim da bi bilo kontraproduktivno da je sad "tjeraš" od sebe. :/

[Lutonjica]

ajvice, prije godinu dana sam i ja razmišljala kao ti.... i još prošli mjesec sam razmišljala kao ti.... ali sad više ne mogu, stvarno :/
zara doslovce 90% noći ima cicu u ustima.
znači, to nije buđenje 5-6 više/manje puta, nego je cica skoro stalno u ustima.
inače, i tata i bake ju odavno mogu uspavati navečer, i to spavanje bez mame i cice je donedavno moglo izdržati do recimo 2 u noći (tako da smo MM i ja mogli recimo malo izaći van dok ju baka čuva), ali onda bi me tražila.
sad smo ju silom prilika morali jednu cijelu noć ostaviti kod bake - niti je cicu tražila, niti je plakala, niti je bila nesretna. jedino se ujutro puno ranije digla iz kreveta jer je navikla sat-dva dulje njonjati na cici.

još jedna "olakotna" okolnost mi je što ovaj vikend idem na seminar, i neće me biti doma u noći petak na subotu pa će fakat imati samo tatu...

[ms. ivy]

ajme, znači može biti i gore

[aleta]

istina je da su moji bili manji (Eva Marija godinu, a Vid 10-ak mjeseci) kad su još bili dovoljno "bedasti" da padnu na foru "samo tata je tu". cure, znam da je iscrpljujuće, al je i slatko, drž'te se!

[ms. ivy]

sad sam vidjela renatin post... i malo se ponadala.

fora je u tome da ja i ne želim prestati s dojenjem, naravno da više doji kad je npr. bolestan ali to tada dobro dođe.

ja bih samo da se malo manje budiiiiii... :cviiiil:

nanoibeba, kakav je tvoj plan na kraju..? ja zasad nastavljam linijom manjeg otpora, prema renatinom receptu. :belj:

[anek]

evo i ja se pridružujem mamama cicoljubaca - totalac ovisnika
kod nas je spavanje na periode dobro /što znači buđenje i cicanje "samo" recimo 4x noću/, ali nakon nekoliko takvih dana krene opet cicanje svakih sat-dva. ja se naravno sva pokočim i ujutro sam ko da me vlak pregazio :/
po danu ga može uspavati bilo tko, ali ako sam ja doma - cica, zna se.
navečer bez cice nema teorije da zaspe, a kad se zbudi očajan je ako nema mene u blizini, tata ga ne može umiriti. čim uđem u sobu, on se već smiri.. filistar mali!
ajde lutonjice, očekujemo izvještaj što će biti s vašim razdvojenim spavanjem..

[Roza]

Nemojte me krivo shvatiti, ja zaista podržavam dojenje, evo i sama još dojim, ali mislim da stvarno treba postaviti neke granice, za dobrobit i mame i djeteta. Neću sad pričati o dobrobiti za mame, nego za dijete. Mislim da nakon nekog vremena cicanje noću više nije najpametnija stvar. I da djecu nekako treba podučiti spavanju. Jer ne vidim koristi za dijete ako je cijelu noć polubudno i navlači cicu. Djetetu treba san i dobro prospavana noć.
I ja sam imala situaciju s 4 buđenja noću i s nacicavanjem. I dugo vremena mi je trebalo da se uspijem odlučiti na prekid takve situacije.
Spomenula sam da je prilikom odvikavanja bilo i plača. Mislim da ste me krivo shvatile, nisam ostavila malu da plaće do iznemoglosti. Plakanje-max 5 minuta. Ma i to sam puno rekla. Obično bi je odmah stavila k sebi u krevet i dok je ona plakala i vikala cica, cica, ja sam ponavljala da cica spava i da idemo i mi na spavanje. Još bi malo cmizdrila, ali ja nisam popuštala. Mislim da je bitna ta dosljednost. I vjerujte mi, dijete ubrzo shvati da noću više nema cice.
sad spava puno bolje, uglavnom se niti ne probudi, a ako se i probudi ili dobije bočicu ili je na 5 minuta stavim kod sebe u krevet - odmah zaspi pa je prebacim u kinderbet.
I još sam nešto primjetila. Od kada bolje spava noću, bolje spava i danju.

[ms. ivy]

anek, ja svako malo mislim "pa budemo probali s maženjem/"cika spava"/tatom" i sličnim forumskim dosjetkama, onda opet pomislim, ma još je premali da skuži... ne želim mu prouzročiti nekakve traume... a kaj ako onda prestane dojiti? ili, još gore, kaj ako par dana plače, pa se navikne spavati s tatom, pa se ja vratim u krevet i sve ispočetka? onda tek nisam niš napravila...

joj, vidi se da mi je ova tema jako prirasla srcu...

[mamma san]

Moram se priključiti...moram priznati da bih i ja rado u najmanju ruku smanjila noćne podoje. U zadnje vrijeme se konstanto budi i traži ciku. No čak me i dojenje ne smeta toliko koliko to što više tiho ne rogobori..sad vrlo glasno priča po noći: "MAMA! CIKA! CIKA" CIKA!" i tako dok se ne prišteka...razbudi i mene i sebe i tatu i susjede i sve....ja zaspim odmah, skoro pa zaspi i on, ali MM je u komi...

Mislim da ćemo i mi probati nekakvo odvikavanje po noći...ne znam kako...

[ivarica]

ivar je isto bio cjelonocni, a najgora su mi bila, ne stalna budjenja, nego zebenje po krizima (iako sam pokusavala doskociti sa izrezanim uskim majicama, koje su mi kao crijevo onda isle oko bubrega)

skuzila sam da - kad je s tatom ponekad vikendom putovao na izlete (znaci oko 3 godine) - nikad nije trazio sisu.
pa sam slicno napravila doma. nekoliko noci sam se preselila na fotelju. a oni su spavali cijelu noc. nije trebalo tjesenja.
kad sam se vratila u krevet, nije se vise budio.
mozda je bila sreca, a mozda i tebi upali?

[ms. ivy]

ivarice, njemu su bile 3 godine! mi ćemo izginut do tada...

[Mamita]

moje riješenje je bilo razdvajanje.

kad sam mislila da je gotovo, da pucam po šavovima i krvarim od umora, pospanosti i nemoći, posao me ubijao, bila sam ko zombi - otišla sam na službeni put. plakala sam i bilo mi je odvratno i preodvratno, izdajala se i opet plakala (bože pa ko da smo se razdvojili na godinu dana a ne na tjedan).

pogađaš?
tati nije tražio siku preko noći. spavali su snom pravednika, pili vodu ili se vrtili po krevetu.

kad sam se vratila izdržali smo još tri dana napetosti da li će se buditi i tražiti ali kad je htio ja sam se samo preselila u dnevnu sobu.
i nakon toga život mi se unormalio. dojili smo preko dana kad je htio ili kad smo mogli ali po noći je spavao bar jedan dio u komadu.

znao je još par puta biti bolestan pa sam baš htjela dojiti po noći i sve je bilo ok. nakon bolesti je opet spavao.

i sad kad više ne doji budi se, dođe k nama, nekad traži pit (i jest ), dobije, mazimo se i opet zaspi.

nije neko riješenje tipa: faza proći će ( )jer sumnjam da imaš snage za još godinu dana hrvati se s poslom, kućom i još jednim djetetom koje te isto toliko treba. a dojiti možeš još godinama...

[Lutonjica]

kaj ako par dana plače, pa se navikne spavati s tatom, pa se ja vratim u krevet i sve ispočetka? onda tek nisam niš napravila

ovo i mene muči, jer, kako sam čitala, nekima je uspjelo, a neki su se vratili na staro... ali probat ćemo.

ja se ne bojim toliko da će se totalno odviknuti od cice, jer i sad već ima noći kad ja jednostavno više ne mogu pa joj ne dam i pričam da cica spava i bla bla.... i onda nakon toga pojačano doji po danu. a to po danu mi je totalno ok jer fakat dođe, pocica i idemo dalje, a ne navlači me satima.
a i da se odvikne, što sad, bio bi to njen izbor jer joj ja po danu sigurno neću uskraćivati cicu ako će je tražiti.

[Mamita]

mislim da ako joj ne daš noćno neće sama prestati po danu

[ivarica]

ivarice, njemu su bile 3 godine!

ne, nego sam ja nase rjesenje skuzila kad su njemu bile tri godine.

[renata]

roza, ja mislim da to klincima uopce nije naporno, da spavaju kolko im treba (ako im se uvijek da sisati kad hoce, bez natezanja), ali da za mame zna biti koma, to da.
ne mislim da si ti napravila nesto lose djetetu s takvim odvikavanjem po noci, ali onda fakat treba znati tocno odrediti granice i onda biti dosljedan. i granice moraju biti jasne djetetu. e sad, koliko sto od svega zahtijeva truda i vremena, je upitno, ovisi od djeteta do djeteta.

ja mislim da nisam laru odvikla od dojenja s godinu,dvije (jos nisam bila u rodi i cak nisam imala nikakav poticaj za produljeno dojenje) zato sto je upravo meni tako vise odgovaralo, jer ne znam kako bih s NJOM, tako zivom i napornom izdrzala BEZ dojenja. ovako je ne samo njoj, nego i meni, uspavljivanje dojenjem (uspjevalo je dok si reko keks) bilo spas navecer.

sad kad se sjetim znali smo probavati razne nacine uspavljivanja, citat price, ceskit, nunati, objasnjavati, ostaviti u krevetu (na par sekundi nakon kojih bi se lara bez iznimke stvorila u okomitom polozaju sirom otvorenih ociju) i svaki put sam umorna i bez snage nakon 10, 30, 60 minuta jedva docekala smjestiti se u pozu, dati sisu i gledati ju kako za 2 minute spokojno spava

ali mi smo obitelj koja ne ide spavati uvijek u isto vrijeme, koja zna cesto biti vani, posvuda, nismo bas od ritma. mozda je djeci kojoj se zada neki ritam lakse zaspati navecer. ali moras jednostavno biti takav.

i jos nesto s nasim odvikavanjem, lara je treca kcer i... :hehe: muzevi su isto umorni nakon tolikih godina. mm-u se fakat vise nije dalo... koliko puta je rekao da ju ne moze on uspavati, jer ona BAS hoce sisu :izvlac:

[Mamita]

koliko puta je rekao da ju ne moze on uspavati, jer ona BAS hoce sisu :izvlac:

pa kad ima iskustva pa prepoznaje

[anek]

a najgora su mi bila, ne stalna budjenja, nego zebenje po krizima (iako sam pokusavala doskociti sa izrezanim uskim majicama, koje su mi kao crijevo onda isle oko bubrega)

I JA ISTO!!!!!
moja "noćna moda" je ili takva uska majica oko križa, ili si umotam križa u neku videkovu dekicu, pa tako spavam
ajme meni, netko bi se fakat trebao pozabaviti tom modom za dojilje /noćnim kreacijama/!!

[NanoiBeba]

Ajme, otišla sam na plac i gle koliko postova.

Moj jedini plan je da joj definitivno više ne dam cicati prije spavanja. To smo rješili bez problema i onda vratili na staro.
Ona kao da je skužila da je pretjerala i noćas je bila super: cicala samo dva puta.

Za nekih mjesec dana idemo u Austriju i kupiti ćemo joj krevet (naravno, prvo moramo izmjeriti da li nam stane). I onda ću je probati staviti u njen krevet. To je za sada moj jedini plan, jer nakon jučerašnje ljutnje, opet sam, naravno, malo popustila.

Odlazak preko noći mami mi je stvarno krajnje rješenje. Mene na poslu ne šalju na službeni put jer znaju da imam malu djecu, pa sam za sada pošteđena.

[Maja]

Meni je taj period kada je Nola bila stara kao katarina sada bio uzasan. MIslila sam da cu ispaliti, STALNO je dojila, nocu, danju, predvecerje. I taman kad sam se spremala raketirat je na mjesec i odrezat (ne da bi to fakat napravila :/ ) ona je smanjila, recimo s nekih 22 mjeseca. Daleko je to od idealnog, ali malo bolje je.
Slazem se jako s renatom glede ovih faza i da treba pripaziti kada je pravo vrijeme za smanjivanje/odvikavanje.
Ja se u zadnje vrijeme bavim mislju da prekinem to nocno cicanje, ali nisam jos skupila odlucnosti. Ne pomaze da sam u drugoj sobi jer ona zapadne u strasno vristanje i gura tatu i sva se zakaslje od plakanja. Bas ono, zastrasujuce zvuci.
Inace, meni je stvarno za tako veliku djecu ogromna razlika je li oni placu na nasim rukama ili ste ih ostavili negdje da sama leze i placu pa mi se ovo sto Roza kaze da je radila ne cini nista strasno. No, ne bih generalizirala da djecu treba pouciti spavanju. Ipak smo mi mame te koje smo umorne i imamo pravo na to. Ne trebaju nam izgovori ako smo tako odlucili.

[Morwen]

ivarica (napisa):
a najgora su mi bila, ne stalna budjenja, nego zebenje po krizima (iako sam pokusavala doskociti sa izrezanim uskim majicama, koje su mi kao crijevo onda isle oko bubrega)

I meni je ovo najgore od svega. Ak mi se nahlade križa, cijeli sam dan u komi od bolova. Zato sam si kupila tri majice za dojenje (one s otvorom naprijed za cice) i nosim ih noću već mjesecima. Križa su pokrivena, cica je na gotovs kad treba i tako preživljavam noćna nacicavanja .

[MalaSirena]

Moram se priključiti...moram priznati da bih i ja rado u najmanju ruku smanjila noćne podoje. U zadnje vrijeme se konstanto budi i traži ciku. No čak me i dojenje ne smeta toliko koliko to što više tiho ne rogobori..sad vrlo glasno priča po noći: "MAMA! CIKA! CIKA" CIKA!" i tako dok se ne prišteka...razbudi i mene i sebe i tatu i susjede i sve....ja zaspim odmah, skoro pa zaspi i on, ali MM je u komi...

Mislim da ćemo i mi probati nekakvo odvikavanje po noći...ne znam kako...

Ovak je i kod nas, nekoliko puta noću...a Tan ima totalno prodoran glas i kad počne vikati uši probija, a pogotovo kad to bude u 3 u noći :/

[imported_Zvončica]

Ma ne znam... ima koma noći, ali svejedno sam još daleko od ukidanja noćnih podoja... Pogotovo kad ga sredim u dvije minute, a ako ga mm pokuša smiriti, F ga samo gura od sebe i viče nenene! Uostalom vidjet ćemo.

[NanoiBeba]

Joj cure, mene muči i to što imam starije dijete pa i on ponekad (istina rijetko) ak se probudi po noći hoće mene, a Katarina neda. Više od noćnih podoja mući me taj osjećaj da zakidam starije dijete.

[samaritanka]

To zakidanje je i mene mučilo, ali to ti je sudbuna starije djece, a tješi me to što ih nije bog bez razloga poslao prve, njihova uloga je u životu tako određena. Mi to pokušavamo nadoknaditi zajedničkim spavanjem i Anna je happy što može spavati s nama i zalijepiti se za moja leđa dok Karlo siše. Što ćeš, to je tako. Da ti nije sve jedno, nije ti, ali nije kraj svijeta.

[Jasna]

I ja sam bila pred dilemom odustati do kraja zbog noćnih podoja koji su mi postajali sve naporniji (Matija od rođenja nije prespavao noć 10 puta). Iako nije pravilo, neka djeca često bolje spavaju kad prestanu dojiti, a opet bilo bi mi žao prestati dojiti iz čisto sebičnih razloga....
Na kraju sam našla kompromis. Prodala sam Lutonjicinu priču (hvala na ideji!) o tome kako sisa po noći spava... Matija sad već sve kuži i iako je protestirao prvih noći, uskoro bi nakon buđenja tražio titu.. dobio odgovor da spava, tražio piti i već nakon tri gutljaja vode spavao (nastavak noći s nama).. Budi se i dalje jednako, često prvo traži titu... pred jutro i dobije (jer tad jako želi i ako ga odbijem ionako neće zaspati). Ja sam zadovoljnija, a mislim da je i on bolje prošao. Sada sisa ujutro i navečer i točno kužim da mu to znanto manje u životu znači iako ta dva podoja iznimno rijetko preskače...

[Lutonjica]

Prodala sam Lutonjicinu priču (hvala na ideji!) o tome kako sisa po noći spava

blago tebi da ti je funkcioniralo.

meni funkcionira ponekad, ali mi nije "trajno" rješenje

[NanoiBeba]

Katarina to ovak veli: "ja bi papiti mamu!"
I basta, i onda još sto puta ponovi, "ali mojim te". I onda ja popustim.

[Lutonjica]

taj "molim te" je stvarno ubitačan...
zašto li sam je to uopće učila...

kad mi još doda:
"mama molim cicu, SAMO MALO, MALO, neću puno!"
kak da joj ne dam

[Maja]

Nola kaze "jos malo, malo i gotovo!" a Jan: "Ja bi deeeesnu"

[VedranaV]

"Hoću mamino mlijeeekooo!"
"Hoću s druge strane!"

[Amalthea]

A ja sam mislila da MI imamo problem

[sophisticat]

Pa stvarno zene,cega tu sve nema....al kad citas postove uvijek na povrsinu izbije samo jedna slika-brizne mame,umorne mame i sisavci(ice).
Znam da necu nista extra novo dodati,ali ipak,evo,moje(nase) iskustvo:
Moja zabica doji nekoliko puta danju al i nocu-bila zedj,glad,potreba za umirenjem,bilo sto-vec tako pa skoro 30 mjeseci.I spava s nama u krevetu(dobro,to joj je rodno mjesto) i muz se,poslije nekoliko faza" kukanja naviknuo-jer fukcionira najlakse,najbezbolnije,najbrze.Ja vec ejjj 4,5 godina spavam s tim grudnjakom za dojenje!(kad uracunam i 18 mj.dojenja mog sina).Ali,NARAVNO svako malo,kad mama ne pazi dovoljno na sebe,dodju te faze umora...ali eto,nekako jos nisam pomislila prestati sa dojenjem.To mi je ono kao chp u glavi-ipak joj to treba,jos.
Pokusali smo prije par tjedana,nakon sto smo sredili djecju sobu(nove tapete,njen novi (i prvi) krevetic) prebaciti ju u djecju sobu,da bude s bratom,ionako su rado tamo zajedno igraju se...ali,nista sve je zavrsilo iste veceri njenom molbom:MAM TEBAS MI! TEBAS!
i sisavica se vratila...
Najsmjesnije je sto i muz i ja tako najmirnije spavamo,jer na kraju krajeva,uz sve"prednosti dojenja",ovo je i najprakticnije rjesenje...ne moramo se dizati nocu i sl.
Jos ne razmisljamo dokle ce sve ovo ovako trajati
Svim mamama