Ja sam na HSG-u bila u 2 mjesecu i iskreno nadam se da nikad više to neču morati raditi.Ne, ako mislite da boli i nije tolika bol.Ali sve skupa što mi se izdigađalo to jutro je ajme majko. Kao prvo ja sam HSG radila u bolnici.Došla sam u ponedjeljak u 8 (kako mi je bilo rečeno) no tim danom su velike vizite i ja sam provela u čekaonici jedno dobra 2sata.I naravno tisuču mi se stvari motalo po glavi.E onda u 10 sati napokon da me prime.I tako oni mene smjeste u neku sobu s 6 žena koje su operirale rak i sl( jadne one) i daju mi neku drvenu stolicu koja se raspada.I opet čekanje jedno sat vremena. Nakon toga dolazi sestra i daje mi konjsku inekciju u ruku( ajme meni). Nakon pola sata 2 sestre dolaze po mene i vode me preko dvorišta na skroz drugi kraj bolnice. Dolazimo na rengen a tamo neki starci šalju mene u pm..... a ja nemam pojma što se događa onako polu drogirana.Ulazim na rengen i skidam se za HSG. I onda za 5 min gotovo.Nije me jako boljelo ali je neugodno. Sreća da sam ponjela uložak jer sam malo krvarila. E i onda onako cila ja jadna opet se vraćam na ginekologiju preko cilog dvorišta. I opet sjednem na svoju jadnu stolicu i čekam, čekam. U jednom trenu mi je valjda od svega toga pozlilo i ja se skoro srušim na pod.Jadne one tete bolesne i operirane uhvate me u zadnji tren i stave na krevet.Ok ja došla sebi. Sestra mi je rekla da još moram čekati. I tako sam ja čekala do 14sati rekli su mi da su nalazi ok ali da dođem sutra po njih.Uglavnom sve prohodno. E sad sve to tak oi nije grozno ali čekanje.Ajme majko.....i tako je to prošlo i ja bi sad trebala iči na inseminaciju u bolnicu.......