Koliko djece po jednoj sobi :o)

[kloklo]

Već sam vam ranije rastrubila koliko želim drugo dijete i sad mi se, naravno, mota stopedeset stvari po glavi i mogućih problema i najboljih rješenja iako, koliko god ja mozgala, stvari se uvijek riješe same od sebe na najbolji način ak niš ne forsiraš

Uglavnom, evo jedne mučilice za moje besane noći...
Ako se nama prihefta bebač odmah, danas, razlika bi bila 4 godine, dakle moguće da će biti i veća...mislite da bi suživot u istoj dječjoj sobi funkcionirao i kad Leona dođe u pubertet ili bi i uz naš najveći trud oko bratske ljubavi ona bila nesretna što ima malo smetalo furt pod nogama i nikad mira? Koliko je teenagerima neophodna samoća da bi bili sretni?

Ja sam jedinica, pa ne znam ni za što osim za samoću koju nisam voljela i tako sam htjela imati brata ili sestru sa mnom u sobi

Alzo, jel da već sad planiramo raspored u dnevnoj, kao da ćemo jednog dana nju pretvorit u dnevnu/spavaću za sebe i kaj mislite kad bi Leona mogla zatražiti da joj izvolimo osigurat njena četiri zida

Znam da smo već jednom razglabali o tome, ali jednostavno ne mogu naći topik di smo pričali kako smo odrasli, jesmo li svaki imali svoju sobu ili smo bili skup s braćom/sestrama i kak je to funkcioniralo...

Ako netko zna di je topik, molim link di je, a moderatorice nek ovo obrišu da ne duplamo

[dalmatinka]

khm, moji su zajedno u sobi i slažu se ko pas i mačka otprilike
( razlika su 6 godina)
nije da nemamo sobu , nego su zajedno da ne moram grijati sve( nemamo
centralno)

[kloklo]

khm, moji su zajedno u sobi i slažu se ko pas i mačka otprilike

¸
Kako ohrabrujuće...next!

[ivana7997]

moji su zajedno, razlika 4 godine, i

[marta]

moji su zajedno (osim najmladjeg) i to njihovo carstvo. njihov brlogic kako ga zovu (mi ga zovemo cumezic ).

[Lutonjica]

mi planiramo troje djece, i tri sobe za njih - svakom njegova. imam sestru, razlika 3 godine, i UISTINU nam je trebala svakoj njena soba (dobile smo ih kad sam ja bila 7., a ona 4. razred).
ne znam, npr. kad se naljutis na cijeli svijet, pa nema bolje stvari nego zakljucati se u SVOJU sobu... ili, kad ti dodje decko, zakljucati se u SVOJU sobu

jasno mi je da nemaju svi priliku omoguciti svakom djetetu njegovu sobu, ali svakako preporucam ako se ikako moze.
ako se ne moze, bozemili, prezivjet ce nekako (i djeca i roditelji)

[Irchi]

Onako amaterski, jer prvo mi još nema niti godinu dana . Mislim da bi bolje prošla da vam i drugo bude cura(iako ne mora biti). A ako bude dečko, teško da će ići, kad Leonica malo poodraste, a mali je počne zekat. Pa gdje će ženskica s frendičicama pričati o dečkima i inim slatkim brigama? Neće valjda pred mlađim bratom ?
A do tada imaš još vremena, nemoj sad o tome brigat .

[josie]

brat i ja smo bili u istoj sobi doklem se nisam preselila u svoj stančić (kad sam krenula na fax)

do tada je brat prošao sa tri razbijene arkade, slomljenom rukom, i prijetećim sadržajima pred spavanje.
nisam agresivka ali smo se znali redovito pomlatiti kad bih ga ulovila da prpa po mojim ladicama u teenagerskoj fazi.
ali on je osjetljiv , isto toliko puta je razbio arkadu u školi, dva puta strgao nogu na nogaču i drugu ruku na treninzima (na koje smo oboje išli, a imao je viši pojas od mene).
razlika smo 3,5 godine i jako ga volim unatoč tome što mi je poskrivečki čitao dnevnik

[khaa]

jasno mi je da nemaju svi priliku omoguciti svakom djetetu njegovu sobu, ali svakako preporucam ako se ikako moze.

apsolutno... ja je nisam imala, spavala u dnevnom do dvadesete iako sam jedinica. i jako mi je falila

[skviki]

Moj brat je 4 godine mlađi od mene i imali smo zajedničku sobu.

Kad je meni bilo cca 10 godina prebacili su nas u svoju koja je bila veća i

tata nam je napravio pregradu - iverica do cca 1,5 m visine a gore police.

Tako da smo bili u istoj sobi, a opet smo imali svaki svoj dio.

Nama je tako funkcioniralo.

[ninaXY]

I ja glasam za sobu, ma koliko mala bila. Iako trenutačno osim dnevnog boravka imamo na raspolaganju samo jednu sobu od jedva 10 kvadrata, i drugo dijete na putu, ali znam da mi ovo rješenje ne može ostati konačno. U svakom slučaju, čim se iskoprcamo iz ovog kredita, slijedi nam novi.
Ne znam kakve su vaše životne prilike, ali zar ne postoje mogućnosti da do Leoninog puberteta kupite veći stan?

[Amalthea]

Moji imaju svaki svoju (dobro, dobro, Hrvojeva je i moja), a MM i ja uskoro pregrađujemo veliku radnu koje će nam dio služiti kao spavaća.

Razlika mojih hahara je ipak za zajedničko prebivanje - prevelika.

[Sanjica]

Ja sam uvijek željela svoju sobu, ali nikada je nisam imala. Imala sam zato sestru. I ona mi vrijedi više od ikakvih zidova, namještaja i komadića mira samo za sebe.

Naravno da smo imale periode tabačine,vikačine,živčenjačine i ostalih pratećih sadržaja... Pa šta onda?!

Kad je prvi puta otišla na radnu akciju bez mene, a ja u sobi ostala sama, tulila sam cijele dane ko kreten. Bilo me strah spavati, navlačila sam mačka u sobu i jedva čekala da se vrati da mi još netko diše kraj mene, a ne samo ja.

I poslije smo pilile mamu da je trebala imati još djece, jer da sad imamo samo jedna drugu i nikoga više...

Imam troje djece stravičnog rasporeda godina, spola, dijagnoza i samo jednu sobu za sve njih (za sada). Naravno da im želim svakome svoju sobu i nadam se da ćemo u idućih nekoliko godina to i uspjeti. Ali ako i ne bude - šta sad?! Tu su, rastu i nešta će postati, sa ili bez svoje sobe.

I zaboravih napisati - starci su u kasnijoj dobi, kad smo sestra i ja već bile djevojke, uredili tavanske prostorije i tamo napravili predivnu i veliku sobu. Jedna od nas se mogla preseliti.

Pogađate?! Ne samo da nismo posvađale oko te sobe, nego se nikada nismo u nju preselile - ni zajedno ni posebno. Ostale smo do udaje u našoj staroj sobi.

[Sanjica]

kloklo, ti si meni tak super da otvaranje ove teme s tvoje strane uopće ne mogu uzeti kao ozbiljan razlog za razmišljanje da li imati još jedno dijete.

Malo nas zekaš, jel tako? Dosadno ti je, pa hajd da malo cure navučem...

Evo dvije velike istine za ovu temu:

"Jedno ko nijedno!"

"Čovjek snuje - Bog određuje."

Kome nije jasno - prva se odnosi na djecu i tu ne treba ništa dodatno. Druga velika istina je ta da je u životu zaista nezahvalno nešta presavršeno planirati i očekivati da će tako biti. Nije da baš moramo glavom kroz zid, ali ne treba se zamarati predaleko u budućnost.

[haribo]

MM i ja uskoro pregrađujemo veliku radnu koje će nam dio služiti kao spavaća.

zvala se poslije radna ili spavaca dodje ti na isto
sory malo je OT

[Luna Rocco]

Bio je već topic na kojem smo naširoko i nadugačko o tome, ali izgleda da je pobrisan - definitivno sam za odvojene sobe, najkasnije u školskoj dobi.

[aleksandra70vanja]

OT

"Jedno ko nijedno!"

"Čovjek snuje - Bog određuje."

Meni je moje jedno, dugo čekano i željeno, kao milijun, milijarda, a ne kao nijedno.

I možda je baš Bog odredio da bude tako, možda sam ja snivala više, ali tako je ispalo.
I beskrajno sam zahvalna na tom jednom.

[Zdenka2]

Dobro je da svako dijete ima svoju sobu, ali nije presudno. Dakle, mislim da, ako je ikako moguće, treba omogućiti svakom djetetu svoju sobu, ali nikako ne mislim da bi se itko trebao odreći drugog, trećeg... djeteta zbog toga što neće imati svoju sobu. Kad pogledam primjere odraslih ljudi oko sebe vidim da odrastanje u istoj sobi nije ostavilo nikakve traume ni školske neuspjehe, naprotiv.

[rinama]

Moji su zajedno u sobi. razlika su tri godine i mislim da je tako ok bar za sada dok su mali. dobro se slažu i nejdu jedan bez drugoga spavati. ponekad kad im se ne spava a mi inzistiramo da moraju biti u krevetu, oni potiho razgovaraju, smijulje se, listaju slikovnice, komentiraju, skrivaju se iza ormara, šuljaju se k nama u sobu i tako. mislim da je to dobro za razvijanje odnosa između njih dvoje kao braće, ponekad ih nađemo i zajedno u jednom krevetu, pogotovo kad gledaju nešto za njih "strašno" pa su jedan drugome sigurnost.

I ja sam sa svojim bratom bila u istoj sobi do moje udaje. isto smo razlika tri godine i uvijek smo jedan drugome bili velika potpora, a to je ostalo i danas. između nas je vrlo čvrsta spona koju nemože ništa narušiti. daleko od toga da u nekim fazama našeg odrastanja nije bilo prepirki i svađa, ali ništa toliko strašno.

smiješna je jedino tema kad sam ja imala 18 godina i kad je moj dečko (danas MM) dolazio k meni i ostajao preko noći, mi bi svi troje spavali zajedno u našoj sobi. ja i dečko zajedno na jednom krevetu, a moj brat na drugom.
ali to je tada bilo tako i nama je to bilo sasvim normalno, mada mi to sada izgleda totalno smiješno, ali tada nije bilo druge mogučnosti što se tiće odvajanja soba. istina, da smo s vremenom dragog bracu smjestili u boravak na dvosjed , pogotova kad smo otkrili da soba ima ključ i da kad se zaključaš u sobu imaš mir i sigurnost za koješta, jel, što se već radi kad imaš 18 godina i dečka u svom krevetu

[Iva]

Ja sam imala svoju sobu i to mi je bilo super, ali moj brat je mlađi od mene 9 godina i to nikak ne bi funkcioniralo, ali recimo MM ima 2 godine mlađu sestru i bili su zajedno u sobi do njegove 20.e godine i super su funkcionirali, a kaj je najbolje od svega iz njihove sobe su bila vrata od sobe od staraca i jednostavno su se navikli.

Odlično se slažu i super su povezani. Uglavnom za svu braću i sestre za koje znam da su u istoj sobi, znam da su jako, jako bliski, ipak dijele zajednički životni prostor i morali su se naučiti prilagoditi jedan drugome, tak da s te strane ja sam totalno za zajedničke sobe.

Moji dečki su zajedno u sobi već sada i mislim da će tako ostati još dugo, a u slučaju da ćemo imati još jedno dijete, mi se nećemo seliti u dnevni boravak, već će svo troje biti zajedno.

[Janoccka]

Moji će biti zajedno u sobi. Mi ćemo imati svoju sobu. Imamo mogućnost dobiti još jednu sobu, ali to samo ako bude jaaaaaako gadno.... Zapravo pred njima tu mogućnost neću nikada ni spominjati 8)
Tko to može predvidjeti kako će biti...

[Eci]

Ja imam trosoban stan. Sin i kčer imaju svoju sobu, mi spavamo u boravku, a treća (jako mala) nam je ostava.
Kada se treće rodi i malo poraste, urediti čemo tu malu sobicu i dobiti će je onaj drugog spola. Oni koji su istog spola će biti u večoj sobici.
Nadam se da čemo za koju godinu kupiti veći stan, ali za sada nam je super!

[AnaDelVito]

kako dugo nismo mogli imati drugo dijete, cijeli smo stan uredili prema tadašnjem rasporedu duša. onda je došao vito i sad nas čeka preuređenje preuređenog stana. dvanaest godina razlike i različit spol, to ne ide nikako. za sada smo s vitom u najvećoj sobi u stanu koja je ujedno naša spavaća i njegova soba. kako imamo veliki hal, od njega trebamo napraviti dnevnu, od sadašnje dnevne kuhinju, od kuhinje još jednu sobu. a tek smo sve sredili. no, ne da nam nije žao, nego smo :D zbog toga što nam je vito došao kad se više nismo tome ni nadali.

of topik ali ipak: ukoliko znate nekog arhitektu kojem se da petljati s ovakvim sitnim preuređenjima, pliz javite na pp

[Sanjica]

Aleksandra, nije mi bila namjera poništavati vrijednost jednog djeteta, znaš i sama da to nipošto nisam tako mislila.

Za one koji nisu mogli imati više djece od jednoga, naravno da je i to jedno najveća svetinja i centar oko kojeg se sve vrti.

No, ima ljudi koji ne žele imati više od jednog djeteta jer žele tom jednom pružiti sve moguće na ovom svijetu, a to se uglavnom odnosi na materijalne vrijednosti.

Darovati svom djetetu brata ili sestru (ako to fizički možeš, naravno) veće je bogatstvo nego soba, kuća, putovanja... Ma, nemjerljivo je...

[branka1]

Mi imamo predviđene sobe za svako dijete, a max 3 , ali namjeravamo Lanu i Leu u početku (kad prerastu našu sobu) staviti u zajedničku sobu. Nekako mislim da će si biti bliže. A kad neka pokaže interes ili želju za svojom sobom, imat će gdje otići

[aleksandra70vanja]

Ma znam Ejla al sam već senzibilizirana na to "jedno ko nijedno", kad me svi iz moje okoline ubjeđuju da ne smije dijete ostaviti samo, svi susjedi, rođaci,poznanici udaviše moje dijete pitanjem što ne nagovori mamu i tatu da joj rode bracu ili seku ili što bi ona rađe....
I svi završe sa narodnom "jedno ko nijedno"

A što se tiče sobe mislim da je dobro ako je ikako moguće da svatko dijete ima svoju.
Ako je mala razlika u godinama do nekakvih viših razreda osnovne mislim da mogu biti skupa, neovisno o spolu, kasnije im je dobro osigurati svakom svoju sobu, ili bar kutak.
Kad je veća razlika mislim da od početka starije treba imati svoju sobu, teško je očekivati od 10-godišnjaka da u svojoj sobi trpi dvogodišnjaka koji će mu kopati po stvarim i unštavati ih.

Ja sam jedinica, ali nisam imala svoju sobu, mama i ja smo bile same, u 1 sobi.
S 16 sam otišla spavat u DB, ali opet to nije bilo to.
Onda s MM, pa dijete, nikako ja sama u svojoj sobi.
Mislim da ću počet skupljat lovu da bar u staračkom domu mogu imati svoju sobu.

[maria71]

ako mi neka rečenica ide direktno na pankreas to je ova

" jedno ko nijedno"

na svu sreću, pošto sam par puta tako oprala neke osobe iz okoline,pa se glas o mom otrovnom jeziku i njihovim suzama poslije mog monologa proširio,sada imam blaženi mir.....

i da ja ne moram ništa što ja neću,tako me je mama odgojila koja je jedinica,i ja sam jedinica i Marko je jedinac......

[martinaP]

Ne razmišljam o tome, nije mi bitno. Sestra i ja smo 2 godine razlike, uvijek smo dijelile sobu.

Želim troje djece, u ovom stanu sigurno neće imati svako svoju sobu, a ako budemo u mogućnosti kupiti/sagraditi neku kućicu, onda ću o tome brinuti.

[Iva]

Mislim da ću počet skupljat lovu da bar u staračkom domu mogu imati svoju sobu.

[šnapi]

mene zanima da li je moguce da u istoj sobi egzistiraju starije dijete i beba? ima li takvih slucajeva?
inace ja bila u istoj sobi i s bratom i sestrom. svi smo jedni drugima do nosa. kad bi legli navecer imali smo svoje igrice pogadjanja predmeta u sobi ili smo se svadjali ko ce ugasiti tv (kad nije bilo daljinskog) ili smo buraz i ja plasili sestru koja se jos bojala mraka uglavnom bilo nam zabavno. i u teen doba je sve super funkcioniralo, pa i dolasci decka ili cure. ako sam znala da je burazu cura dosla nisam ulazila u sobu, a tako i oni.
prva sam ja otisla, sad planira sestra, a buraz se buni da sta ce on sam umrijeti od dosade bez nas dvije.soba je bila poprilicno velika

[AdioMare]

Šnapi, meni je atmosfera u vašoj djevojačkoj/momačkoj sobici baš ...
A ovo o bebi i starijem djetetu (koliko starijem djetetu?) mislim da nema govora. Moj 14 god. sin ni u ludili ne bi pristao dijeliti sobu s troipogodišnjom sestricom. Ali znam slučaj gdje je beba od svog prvog dana spavala u sobi s četverogodišnjakom. I mama kaže da je funkcioniralo OK.

Moja 6 god. starija sestra i ja smo dijelile sobu.
Ponekad to nije bila najveća sreća u mom životu, ali nisam bila ni odveć nesretna. Tako je to kad ne znaš za drugačije.
Kada sam ja došla u teen godine, sestra je otišla u drugi grad studirati, tako da se, eventualni nedostatak dijeljenja sobe, nije mogao pokazati u punom sjaju .
U svakom slučaju, da sam ostala doma dovoljno dugo, nastavila bih je dijeliti s 14 god. mlađim bratom (najvjerojatnije, ako starci ne bi otišli spavati u boravak), ali valjda se neke okolnosti ili preklope ili dovoljno odmaknu, pa za sve ima mjesta .

Ako curkama (ili sestri i bratu) suživot u jednoj sobi bude baš tlaka, dat ćeš jednom svoju sobu, (to ću, uskoro, i ja) a ako nemaš drugu sobu, kupit ćeš veći stan, ( ) a ako ti baš ne bude dalo seliti iz manjeg stana u veći - lijepo će se djeca dogovorit k'o braća i mirna Bosna.

[anki]

ja bum ih sve potrpala u jednu sobu. i to malu. već razmatram mogućnost onih vojnih kreveta na sklapanje
nekoliko je razloga:
- L. tak i tak ide u svoju sobu samo prespavati; mi smo fakat stalno u dnevnom boravku ili nas pak nema doma
- L. ima već 8,5 god pa računam da će za nekih 10tak valjda u svoju gajbu , tak da mi ne pada na pamet kupovati veći stan za tih 10-15 god, a onda otplacivati kredu 30god
- ak bu se svađali, baš me briga; to je čar odrastanja u višečlanoj obitelji, nek se uče toleranciji
- MM i ja da idemo u dnevni boravak spavati? nema šanse; pa i nama treba mir

ako se ima mogućnosti ok, ali da mi je to imperativ, baš i nije.

[Poslid]

Za sad svo troje imaju zajedničku sobu. Loše je s igračkama. Anja npr. ništa ne može od njih sakriti (no pitanje je ne bi li taj problem postojao i da svatko ima svoju sobu).

Međutim u budućoj kući trebali bi imati svaki svoju sobu, pa nek sami odluče dal će spavati odvojeno ili zajedno.

[MGrubi]

(no pitanje je ne bi li taj problem postojao i da svatko ima svoju sobu).

to ti je problem sve dokle igračke nisu pod ključom

[branka1]

šnapi, ovo vaše mi super zvuči. Ja bi htjela da i moja djeca imaju takav odnos

[Zorana]

Anki 8)

[šnapi]

mogu ja jos o tome nedjelja ujutro. svi spavaju. starci jedva docekali vikend. ljeto. naravno nas troje budni i onda ja kao najstarija dam znak tri, cetri, sad pa svi troje u glas "mamaaaaa smijemo se dic! i tak par puta da su nas do ceste culi

[branka1]

E pa meni se polako to već sad događa

[ana.m]

Ja sam cijeli život dijelila sobu s bratom koja je bila doslovno veličine 2x2.
Mi za sada nemamo dvije dječje sobe ali imamo jednu veliku i dok su mali bit će im dobra ta jedna. Kasnije kada porastu, možda ćemo već živjeti i u kući, pa će imati svaki svoju. A možda i nećemo, pa će ostati skupa u sobi. To mi je još daleko. Vidjet ćemo. Ali naravno da bih voljela da imamo kuću u kojoj bi svako dijete imalo svoju sobu.

[Scelta]

Mislim da je djeci važno omogućiti kakvu takvu privatnost, a to ide teško ako su zajedno u sobi. Moj Boris ima 5 godina i uskoro dobiva sestricu i puno sam razmišljala o ovoj temi. Kad će on kretati u školu, sestra će mu biti u fazi geganja, istraživanja, šaranja, gužvanja (?? školskih bilježnica) brrrr... Scenarij koji ne želim ni zamišljati. Uglavnom, mi smo jednu veliku sobu pregradili i napravili dvije manje, tako da će svatko imati svoju. Mislim da je svakom potreban njegov kutak u koji se može povući, biti sam ako to želi, imati stvari tamo gdje ih je stavio. I ja bi za sebe jedan takav kutak....

[Deaedi]

Ja sam dijelila sobu s bratom, 8g mladjim. I jos je nekako funkcioniralo dok smo bili madji, ali kada sam ja usla u pubertet, posebno kada sam imala 13-15g, to je bila katastrofa. Stalno smo se svadjali, smetali jedno drugome. Ja nisam imala prostora za razgovore s prijateljicama, on nije imao mira za svoje igranje....Stalno smo se svadjali... Misilim da, ukoliko je ikako moguce treba omogućiti vlastite sobe. Posebno ukoliko su djeca razlicitog spola i veca je razlika u godinama.

[kloklo]

Hvala svima na odgovorima

Da rezimiram, dobila sam što sam tražila - hrpu raznovrsnih iskustava i naravno da i dalje nemam čvrst stav ni za ni protiv

Ma, vidjet ćemo...dokle budu mogli bit zajedno u ljubavi nek budu, a kad jedno od njih počne režat tak da mi postane bolno za slušati, tayo i ja se selimo u dnevnu i usput nagovaramo Leonu da ide studirat u London ili nekam

[anki]

ili nek se bogato uda

[Vrijeska]

Ja bih najradije otovrila temu "Koliko odraslih u spavaćoj sobi ili bračnom krevetu?"

Kako mi je bilo lijepo prošli tjedan dok smo imali gripu ... Cijeli bračni krevet samo za mene i Domija ... Ne slušam hrkanje, nitko mi ne krade pokrivač, nema gužve ... MM u dnevnom boravku, Iva u svojoj sobi, još samo da mi je Domija prebaciti u Ivinu sobu i RAJ!!

[tatek]

Straci, sestra i ja odrasli u kucici od 25 m2 korisnog prostora (supe i svinjac ne racunam) pa smo i svi zajedno dijelili jedinu postojecu sobu od 18 m2: 3 kreveta (starci su spavali zajedno), stol, 4 stolice, pec i TV. Nismo u tome previse uzivali, ali nije bilo ni koma, sister i ja smo se sasvim dobro slagali.

Jasno, tko god ima mogucnosti neka osigura svakome svoju sobu (ja sam svoju prvu sobu u zivotu dobio kad sam se odselio od staraca u 30-toj), ali mislim da nije bed da klinci dijele jednu sobu ... to se moze na puno nacina zgodno podijeliti, da budu zajedno, a opet da imaju neki svoj kutak.

Obzirom da smo mi u 3-sobnom stanu i da necemo dijeliti sobe (nit su bas pogodne za to nit zelimo imati neke izbe od po par kvadrata) onda ce klinci imati zajeno jednu ovecu sobu, a mi starci cemo se zgurati u manju. A dnevni boravak/kuhinja ostaje svima na volju i koristenje.

(da, isto ne dolazi u obzir zatvaranje naseg lijepog balkona)

[MGrubi]

ja mislim da max djece/sobi ovisi samo o veličini sobe : koliko kreveta i kreveta na kat stane 8)

[leonisa]

kloklo, jesam ja to nesto propustila...prvo onaj misteriozan smajlic mame Ju na topiku Predavanje "Roditi sigurno-roditi prirodno", pa onda ovaj topik...jel to sve u planu ili moram potraziti cestitarski topik?

izmedju mene i seke je bila 4,5god. razlike. bile smo u zajednickoj sobi do mog drugog srednje. mi smo se dosta bockale, ali takve smo valjda bile naravi najvise mi je smetalo kad sam krenula u srednju- ja bi gledala tv a ona mora spavati ili bi htjela pricat na samo preko telefona s deckom a ona bi se kreveljila kraj mene. i da, nisam bas dovodila prijateljice jer je ona uvijek bila- tu.

[Ancica]

Moji dijele sobu vec cetiri godine (otkad je Robi presao u normalni krevet) - i super im je. Iako imamo dovoljno soba da svatko ima svoju, mislim da im to ne bi odgovaralo. Kad narastu, biti ce najvjerojatnije druga prica.

Ja sam dijelila sobu sa sestrom do sestog razreda (ona je dvije godine mlada) i sjecam se da smo se kacile al mislm da ne vise nego sto bi se inace.

[Lutonjica]

ma zapravo je point:

seka i ja bi se vjerojatno podjednako svadjale u zajednickoj ili u odvojenim sobama.
ali, kad imas svoju sobu, mozes se nakon svadje zakljucat u svoje vlastito carstvo, upaliti svoju muziku i poslat sve kvragu.
a u zajednickoj sobi to ne mozes.

[šnapi]

al se zato brze pomiris