podrska prve dane

[lily24]

ja za dva mjeseca trebam rodit i jako me strah tog dolaska kući i mama i svekrva su mi u slavonoji jedino mmće bit uz mene i jako me brine oću ja to znat sama oću se znat brinit o bebi

[argenta]

ja za dva mjeseca trebam rodit i jako me strah tog dolaska kući i mama i svekrva su mi u slavonoji jedino mmće bit uz mene i jako me brine oću ja to znat sama oću se znat brinit o bebi

Draga lily24, vidim da se opet brineš (odgovorila sam ti i na onoj drugoj temi, o disanju)

Mislim da će ti sve biti daleko lakše ako se malo posvetiš tome da se tijekom trudnoće opustiš i informiraš umjesto da razmišljaš što te sve teško čeka. Ako nemaš mame/prijateljice/rođakinje da ti malo "uleti" ili bar savjetima pomogne (u slučaju, dakako, da to želiš), o brizi za djecu možeš veliku većinu toga saznati od svoje patronažne sestre.

Također bih ti preporučila da si sada, dok još imaš koliko-toliko vremena, pročitaš tekstove s Rodinog portala i/li posudiš/kupiš neku od brojnih knjiga na temu poroda, majčistva, brige za djecu.

Porazgovaraj o svemu s tm-om i -- svakako se opusti

[PericaY2K]

e koja si ti filistrica, takav se fakat moraš rodit.

ti u životu se ne buš vruća vode napila

draga moia,

evo pobjegla sam glavom bez obzira od mame, bila sam kod nje 4-5 dana i od nje, svekrve i cjelodnevnog nadgledanja "kako su ti sise? / jel mala dobro jela? koliko je puta kakala..." spizdila na živce i izgubila mlijeko na par dana...

doma sam se uz muža oporavila i sada imam mlijeko, no sve si mislim, jesam ja jedan tupavi optimist i ono, brijem sebi u glavi da mogu sve i svašta i da mi se ništa loše ne može dogoditi, čujem ali ne koristim mudre savjete drugih, brijem ko da sam svu pamet svijeta popila....

e, od sada, nakon ove lekcije, dvaput ću promislit...i poslušat pametnijega, mudrijega i iskusnijega...

[†vanesax]

ja za dva mjeseca trebam rodit i jako me strah tog dolaska kući i mama i svekrva su mi u slavonoji jedino mmće bit uz mene i jako me brine oću ja to znat sama oću se znat brinit o bebi

Ja sam prve dane posle poroda bila samo sa bebom i mm. Mamu nemam, a njegova nam je ponudila pomoć, ali sam smatrala da nam nije neophodna.

Poslednjeg meseca trudnoće sam nakuvala koječega i to pospremila u zamrzivač: puuuno supe, bolonjez, gulaš, lovačke šnicle, pašticada, faširane, pohovano (naravno ne pečeno, ali spremljeno tako da se samo strpa u tiganj), sarme (bila je zima).
To mi je bio spas nakon porođaja. Imali smo svaki dan kuvano. Samo sam (ili mm) nešto sitno dodavala - testeninu, krompir, rižu, neko povrće drugo, salate... Supa zamrznuta po 3/4 litre - otopim i samo zakuvam rezance i pospem malo peršuna. To mi je bil opola brige. Da ne moram da kuvam.
Mm se brinuo o čistoći posuđa nakon klope, i uopšteno o čistoći stana. Ja sam uglavnom bila u krevetu sa bebačicom, koja je dan-noć bila prištekana na cicu

U tri reči: Ne boj se! I sretno