Ja sam u početku imala pomoć mame i svekrve u spremanju i peglanju, a po mužu su slale ručak prvih mjesec i pol, a pošto sam nakon 6 tjedana morala na malo težu kiretažu i ponovno strogo mirovati ta se pomoć nastavila do skoro 2. mjeseca.
Prvi dan po izlasku iz bolnice su mi se sletili kući, a ja sam imala problema sa dojenjem i samopouzdanjem, od nervoze sam dobila temperaturu i tresla sam se, bila sam topliko iscrpljena da sam se na momente gubila pa sam ih sve otjerala van kada mi je para počela izlaziti na uši. Onda je sutradan svekrva ponovno pretjerala i zasjela mi 4 sata pa je muž svojima objasnio da su posjete max pola sata. Isto sam tako ja i svojima objasnila.
Muž mi je umjesto godišnjeg odlazio kasnije na posao i vraćao se malo ranije kući ili mi bio dostupan kad god bi ga trebala pa je često znao malo zbrisati ili navratiti kući usred radnog vremena. Sve u svemu pomoć mi je jako dobro došla naručito prvi tjedan. Divim se ljudima kao Mayaa što su ostali sami :shock: Ja to nikako ne bi mogla.