Moja P ima 40 dana i točno toiko ne spavam po noći. Otkako smo došli iz bolnce, svaku noć isti scenarij. Sve smo isprobali, pa su nam rekli da je to od nakupljenog zraka i još nerazvijene probave. Ona rijetko plače zbog grčeva i ja jako pazim što jedem, ali stalno stenje i grči se i ako ju ne podignem, počne plakati ili toliko stenje za poluditi!! U prosjeku to izgleda tako da ona od nekih 20,21h do 04 ne spava i onda nekako jedva zaspe, a par puta se desilo da uopće ne zaspe cijelu noć do 09 ujutro. zaspe u marami ili na meni a kad ju stavim u krevetić probudi se za 5 min, ili pola sata (taman kada ja utonem u san!!). Probala sam i uspavljivati i ušuškati i sve, ali nekada to pali, a nekada kada neće - neće zaspati i točka. Dam joj i čaj od komorača i babynos kapi, ali ništa... Nekad mislim da ću poluditi, pasti u nesvjest ili zaspati nad njom. Grozno mi je, vrti mi se u glavi i već sam sva nesretna, jer ovako mi se čini i da ne uživam u njoj, jer doslovno ni piškiti ne mogu, umorna sam, a trudim se da nisam nervozna.. Žao mi je da je tako, jer kad odspava tih par sati, svi smo drukčiji i super nam je... ne znam šta da radim više.. nekada kada mi ju je žao i kad slučajno zaspem, ona ostane u našem krevetu i tad spava kao top!! ali to želim izbjeći pod svaku cijenu, jer ne želim da se nauči da spava s nama a i mene je malo frka kada tako zaspemo... i da, grozan je taj osjećaj kada misliš da te uz sve ovo nitko ne razumije i da si sam... užas.. još smo i razdražljive ovako neispavane.. muž mi dosta pomogne i često kad može, on ju preuzme ujutro, a ja odspavam, ali kad radi ujutro, to je nemoguće i tad je kaos. ,, nadam se da će se jaiti netko s nekom čarobnom formulom... ili ću morati čekati da to samo prođe i moliti se da ne poludim