Shvatila sam Beti03 tvoje razmišljanje, jer se s njime stalno susrećem. Jesi li već srela takvo darovito dijete koje odbija kontakte s drugom djecom i ne nastoji se prilagoditi? Možda ima takve djece, ali ja ih nisam srela. No upoznala sam puno onih koji se stalno trude uklopiti se i prilagoditi se, ali okolina ne prihvaća njih, a ne oni okolinu. Nažalost, ima puno darovite djece koja funkcioniraju ispod svojih sposobnosti u nastojanju da se prilagode. Ovo što ti kažeš da će dijete lako naučiti kako se socijalno prilagoditi zato što oni lako uče je jako daleko od njihove stvarnosti. Kognitivne sposobnosti su jedno, a emotivni razvoj i socijalne vještine drugo. Upravo to što u onom prvom toliko odskaču imaju više problema u ovom drugom nego prosječna djeca i puno im je teže, a ne lakše.

I pitam se zašto neprekidno ušutkavati pamet? Je li to nešto loše, što treba skrivati, da dijete zanima više, da pita više, da ima više ideja, da mu se toliko toga roji po glavi da mora glasno misliti? Možda bi i Blanka Vlašić trebala malo niže postavljati letvicu, pa nije u redu da se toliko ističe. Nek' se spusti malo, nek' nam ne tura toliko pod nos svoje sposobnosti. Ili se to smije u sportu, a ne smije na drugim područjima?

Isto kao Sirius mogu reći da moj sin nema ozbiljnih problema s djecom nego s odraslima i njihovim stereotipima, predrasudama i neznanjem.