Samo je pitanje što će s njima. Moj bistrić je već četvrtu godinu u školi, a sve što smo postigli jest da ga (donekle) toleriraju. Baš je super što će on jednog dana postati kreativna, samopouzdana, odgovorna, slobodnomisleća odrasla osoba, ali sada se mora ukalupiti, poštivati sva pravila i ona potrebna i ona nepotrebna, ne biti kritičan, ne postavljati pitanja, ne komentirati. Uglavnom, od njega se očekuje da napravi najveći dio prilagodbe. Ono što u nacionalnom kurikulumu piše o izradi programa i načina rada s darovitom djecom, o mentorima, o podupiranju itd. su za nas samo pusti snovi. Uglavnom, najbolje bi bilo da M. nije M.