Ifigenija, sad ću biti offt. ali iz iskustva znam da je bitno da roditelj bude ok da bi djeca bila ok. Daj si vremena, odmori se, oporavi se, podigni željezo i tek onda brini o detaljima. Čini mi se da previše brineš hoće li tvoj sin imati trajna oštećenja ako ga odrežeš kad ti se popne na glavu. (I ja sam se to često pitala, a i danas se pitam, ali sve manje...) Bez brige, neće mu biti ništa... Nije rezanje tebi svakidašnja jadikovka nego izlaz u nuždi za kritične situacije. Objasniš jednom, dvaput, a svaki slijedeći put odrežeš jer ne može cijela obitelj biti podređena njegovim posebnim potrebama. SVI mi imamo potrebe vrsta raznih. Shvatit će...

Nedavno me profesorica u glazbenoj školi pitala kad sam počela djecu puštati da sami dolaze na satove (nije daleko, ali ni baš blizu... nebitno). Kad sam počela? Prije godinu i pol, kad sam završila u bolnici, a mm bio na putu, pa sam morala tako postupiti. Život nas često baci u vatru na različite načine. Da nije bilo toga, ja bih se još sigurno 2 godine ponašala ko kvočka nad pilićima u ovoj i hrpi drugih situacija. Ovako sam djeci samo mogla samo davati upute što da naprave. Ugodno su me iznenadili... No, na stranu priča, htjela sam reći da su ta djeca ponekad spremna za veće odgovornosti nego smo im mi spremni prepustiti. A empatija se uči - Zdenka je sve objasnila. Shvatit će prije ili kasnije. Period je težak i naporan, ali mi MORAMO naći vremena i za sebe jer inače puknemo gdje ne treba i kad ne treba. Sretno i oporavi se!