Odgovori mu i on će pitati dalje, a ti moraš odgovarati.Vrci prvotno napisa
Sjećam se prve vožnje tramvajem sa mojom kćeri: imala je točno dvije godne. Bila je u trapericama na tregere i starkama, a kosica slaba i rjetka pa je izgledala ko dečko. (što su svi i mislili do njene 3. godine) i cijelo vrijeme je ispitivala: kaj je ono, kaj to piše, mamaaaa, a kaj je ono...Nije se gasila, a ja sam strpljivo objašnjavala i čitala natpise sa zgrada.
Pola tramvaja ju je gledalo u šoku, a druga polovica raznježnjeno.
Na Trgu, prije izlaska mi je prišao jedan gospodin i rekao da nas sluša od Črnomerca, on je profesor na Filozofskom, ovako kako se mala ponaša se ponašaju djeca od 4-5 godina starosti, on se meni divi kako strpljivo odgovaram djetetu, to je savršen pristup...
Ne kažem da je on 100% u pravu. a ni da zna kaj govori, ali s djecom TREBA raditi.
Treba se baviti s njima.
Mi smo prvi od kojih dobivaju informacije.
Ja sam to radila od kad sam ju rodila.
Npr. ona ima osam dana, prvi put joj sama mijenjam pelenu jer smo upravo došli iz rodilišta. Muž snima kamerom, a ja brbljam: sad ćemo promijeniti pelenicu, oho pa tu ima nešto u peleni, to je kakica! Sad će mama očistiti guzu...i da ne davim dalje s tim, ja sam tako oduvijek SVE, baš sve prokomentirala s njom.
Znali su mi ljudi govoriti da zašto razgovaram s njom kad me ona ne razumije.
Ne razumije?!?!
Razumije ona itekako, samo je premala da odgovori, ali razumije me 100%.
Danas imam itekako nadarenu, pametnu, natprosječno inteligentnu kći.
Možda je za to zaslužan pola njen karakter, ali je bome druga polovica odgoj.
 |
|||
Odgovori s citatom
Sad i mene raznježilo.
