Kad bi meni palio dogovor da ćemo radit to-i-to kad završim to što radim s malom, bilo bi super.
Nije da ja nemam vremena za njega, i nije da se ne trudim - pokušavam ga animirati s masom stvari (ajmo ne znam... čitati knjigu, igrati se s plastelinom, raditi figurice od papira, kuhati, bojati, crtati...), uglavnom onim što ne zahtijeva pretjerano puno moje fizičke aktivnosti (jer ga još nisam u stanju nositi, ili skakati s njim, ili plaziti po podu), ali jedino kaj bi on radio je gledao crtane :/

Na kraju ja osjećam kako mi rastu magarće uši i onda postanem frustrirana, jer da zakaj se ja trudim ako je njemu ionako najbolja zabava buljiti u tv..... Čak ga i tata sad jedva izvuče van, na zrak - a nekada smo stalno bili vani, doma smo se vraćali skoro pa samo prespavati.

Hvala na podršci, zbilja se osjećam poluluda već.....
Bilo kako bilo, jutros smo odgledali SpužvuBoba, pa smo skupa čistili gljive, a kad smo trebali nastaviti sa zajedničkim aktivnostima, on je jednostavno odmaglio u sobu i prebacio na program s crtićima.... :?
Drugim riječima, da Patrik sad ne ide u vrtić, 85% vremena bi provodio gledajući crtiće. Ili bismo se nas dvoje svađali jer bih mu ja to branila, a on bi forsirao. Ovako se bar druži s djecom, a doma mu ne promiče ništa što bi ga interesiralo (tipa, briga oko bebe ili slično).

Nadam se da će takva faza uskoro proći, i vjerujem da će postati bar malo lakše kad se osjetim spremnom za izlazak van.

Hvala na podršci, zbilja već osjećam da sam poluluda i imam dojam da nešto radim krivo