privatna patronažna sestra

[linalena]

Čisto laički te pitam da li si probala dati svome djetetu da sam jede, možda bi time ta averzija bila manja. Neka moči prstiće i liže ih. Ili mu staviš malo hrane na žličicu, pa da sam papa. Može li on to?
Možda je njemu muka od toga što ga stalno nutkaš. Da li jede ako ga tata hrani ili neko iz obitelji? Da li sjednete svi zajedno za stol, on u svoju stolicu i svi jedete? Možda, ako vidi vas, poželi i on? Ne znam situaciju, možda je sve ovo nemoguće. Govorim samo iz iskustva hranjenja djece koja ne vole baš jesti, ali inače OK.

Možda da mu daš neku drugu hranu, zanimljivog okusa, boje, teksture. Smije li držati voće rukom i jesti? Ili baby nibbler?

igra s hranom nam je svaki dan na "tacni", još nisam vidla da je ikaj stavio u usta a koristimo kuhanu jabuku, svježi sir, kremu, kuhani krumpir, komadiće banane, najčešće samo lupa po tome a kada i primi kaj u ruku s gađenjam ispusti, ak može a ak ne onda protestira. Žličicu hoće primiti i staviti u usta i ak je kaj gušće onda i pocmače ali neće drugu. Hrani ga još moja mama i njoj jede koliko i meni, no ajd malo joj bolje jede dohranu jer je puno upornija, vremenski mislim, ona bi pol šalice juhe rastegnula na 1 sat pa bi da se onda odmara sat vremna. Onda gubimo obroke mlijeka pa je i počeo gubiti i na kilaži.
Slabo uspostavlja kontakt očima, luta pogledom uokolo, ima strabizam, pa nas baš i ne doživljava za stolom, nije ono kak bi kao trebao pratiti moju ruku kako je prinosim svojim ustima pa da mljacka i traži on, za nas je to daleki SF.
Meni se čini da kod njega nije stvar da on ne voli hranu nego on ne voli hranjenje, dakle ta averzija.
imamo posebnu kremu iz apoteke Fresubini, dajemo kalorično Infatrini mlijeko

ma ovako kada pišem stvarno smo sve prošli i pokušali a kao i da nam nema pomoći osim da se sve jednom prođe, kao što je prošlo svakodnevno povraćanje

[Tanči]

Moja kći je rođena u terminu kao ogromna beba 4250g
Dojila sam ju, a ona je non stop bljuckala.
Prva dva mjeseca je dobivala na težini i onda više ništa.
Da bi dosegla težinu od 5kg grozno smo se napatili.
Bljuckanje je prešlo u povraćanje.
Non stop do 3,5 godine.
Teški oblik GER-a
Skraćujem priču maksimalno.
U te 3,5 godine smo se napatili s hranom ko nitko.
Od velike bebe koja je s radošću jela, pretvorila se u bebu koja je stalno povraćala i odbijala hranu.
Logično jer ako joj je stalno zlo, dijete je to sebi povezalo uz hranu i vjerojatno zaključilo da bolje da ne jede, nego da se pati.
Prošli smo sve pretrage, ali i dalje ona minimalno jede.
I to samo mlijeko i poslije kad je bila veća tijesto.
Moja kći je othranjena na mlijeku i tijestu.
I to u snu.
Dok je spavala sam joj uvaljivala mlijeko.
Znala sam smućkati u boćicu mlijeko i one grisove kaj ima za kupiti u Mulleru i onda tak gusto, ali da ipak ide kroz dudu davati da jede.
Užas.
Umirala sam od straha kakve posljedice će imati takva prehrana.
Ali, evo, ona je danas ok.
14,5 g 175/60 zubi ok, kosti ok, željezo ok.
Hoću ti reći da mislim da trebate biti i dalje uporni.
Jer ako maleni ima samo 6kg s godinu dana, on nema ni snage. Znači da mu treba pomoć jer ne može on sam jesti.
Znam da je to grozna muka.
Znam kako se osjećaš.
Ali jednostavno moraš biti uporna.
Svakako ga pokušati nahraniti pa možda i u snu kako sam ja moju kći.
Želim vam puno, puno sreće i da uspijete.

[Mojca]

može, naravno

Imaš pp.

[jelena.O]

tančinadam se da mala sad jede bolje i više

[Tanči]

tančinadam se da mala sad jede bolje i više

Sada jede sve.
Ali do škole je bila teška muka s hranom.
Povraćat je prestala potpuno sa četri godine starosti, a meso, povrće...ajmo reći sve je počela jesti polaskom u školu u boravku sa ostalom djecom.
U vrtić nije išla.
Zato i velim da je to teška borba.
I linalena i njen malac će se još godinama mučiti, ali treba biti uporan.
Ja ne vidim drugog rješenja.
I ja ne bih pristala na sondu.
Ne samo što je to prisilno hranjenje, već djeca to i čupaju van.
Kad su mojoj u Klaićevoj to uspjeli stavit iz tek trećeg pokušaja, ona je neprestano plakala i vikala da ju boli.
Nakon dva dana sam tražila da izvade i odvela malu kući počela ju hranit onako kako sam već pisala.
U snu, doslovno na prevaru i onda strepila nad njom da se ne zagrcne i ne udahne izpovraćanu hranu.
I da, luda sam već bila od toga, ali prošlo je, preživjeli smo.

[nin23]

Ma moja ti je bila uzas, bila je svega tri puta po dvije minute. A bila je na trudnickom dobra patronazna u sesvetskom kraljevcu.