Olaksanje mi je vidjeti da i drugi prolaze isto. Vec sam mislila da trebam savjetnika za biti majka, zena, ljubavnica i svoja a da ne poludis istovremeno. Mi smo nekako pronasli nacin, ali mi je trebalo vremena da shvatim da sam se svojem djetetu davala 110%, sto mi se tada cinilo jedino ispravno. Ako sam nesto drugo radila,a da je ono bilo postrani, osjecala bih griznju savijesti. MM je "trpio" i jednog dana kad je baka preuzela na par sati odjednom nisam znala kud bih sa sobom. Shvatila sam da se vec oooodavnooo nisam posvetila sebi a kamoli mm. Polako sam to pocela mijenjati i sad je situacija totalno drugacija.
Dijete ce sasvim kvalitetno pezivjeti pola sata dnevno sa bakom ili tatom i jos ce biti sretnije jer ima sretnu mamu!