evo i moje priče u kojoj sam jako puno toga morala izostaviti kako kroz trudnoću tako i porod,ali ovo je otprilike sve u kraćoj verziji... (ne ponovilo se nikome)

Silno smo željeli imati treće dijete,tako da smo od silne želje i blagoslovljeni u dan kada je to nemoguće po svim zakonima prirode (samo 2-3 mj. ranije od planiranog), ali zato to nije dar prirode,već Boga. Još prije nego mi je izostala m.,znala sam da jesam.... mm sam pokazala test i rekla kako ćemo imati bebu-osmjeh na njegovom licu,ali ni ovaj put nisam dobila reakciju kakvu sam željela(da me zagrli i skače od sreće,da mi kaže kako me voli najviše na svijetu....)-ili je to ipak samo u filmovima?? Reakcija mojih-Tina,pa to je divno!! Reakcija njegovih-dobro.(kasnije je „dobro“ prešlo u-„lako je rađat djecu,treba ih i školovat...“)?! No dobro,već sam navikla na sve i svašta...prvi utz-imam 2 BEBE!!!Dobila sam slikicu obje mrvice od oko 2cm,kucalo im je srce,sve ok... Od sreće sam se tresla i počela plakati u autu,nisam imala snage voziti jer su mi klecala koljena... Nazvala sam muža koji nije mogao vjerovati,ali je bio presretan!!! Moji-mama je plakala od sreće,sestra,tata,tetka.... Jedino me užasno mučila mučnina da gotovo 3mj nisam ništa mogla staviti u usta osim jogurta i izgubila koju kilu,samo sam ležala...nisam se imala snage ustati. Jedva sam čekala 2.utz da dobijem slikicu svojih beba... Napokon ću napuniti sva mjesta za stolom... Sada moramo nabaviti i veći auto sa dva reda sjedala...super!! Pročitala sam sve o blizanačkoj trudnoći,dojenju blizanaca... Mm je nešto iskrslo i nije mogao sa mnom na utz,a ja sam plakala i molila ga jer sam osjećala da će mi se nešto ružno dogoditi... „da,samo je jedna bebica ostala...,znate,to se često događa...“ –rekla mi je dr. Taj trenutak je umro i dio mene...suze su mi samo tekle....mm je bilo isto grozno,mama me tješila da moram biti jaka i misliti na drugu bebicu koja sve osjeća...komentari njegovih??...“i bolje da je tako,krv bi pišali!!!“ došlo mi je da je zalijepim za zid... srce mi je kidala pomisao da u sebi imam našu mrtvu bebu(nisam krvarila,plod je ostao u meni) koja se nije razvila,čak sam krivila(i još krivim)sebe i moje ne jedenje u počecima trudnoće.Tada se nekako sve počelo mijenjati,sve više i više sam plakala...jedino me tješila pomisao da imam 3. put priliku da imam muža na porodu. To mi je davalo snagu,preostale dane trudnoće bi mislila kako će izgledati kada mm bude uz mene,kako će me hrabriti,držati za ruku,dragati po glavi...pričati sa mnom,zamišljala sam izraz njegovog lica kada ugleda bebu...bilo je još malih problema oko ctg-a koje je izazvala moja dr.pa je beba od mog uzrujavanja imala puls iznad 220,aparat je stalno alarmirao i nije mogao snimiti otkucaje koji su prelazili preko „norme“,još smo bili na brdo ctg-a,non stop zadnja 2 mj.to me također iscrpljivalo,pa komentari da ću kao trećerotka roditi ranije,a na kraju sam prenijela... jako puno stresova,tuge,plača,razočaranja,pritiska okoline....probnih trudova tjednima,svako veče po nekoliko sati...došao je 1.02. (termin mi je bio 24.01.)bila sam na kontroli kod dr.,prvi trud je bio oko13.30,pa su se nastavili na 25min-otvorena 2.5...upoznala sam u kbc-u dr. koja je bila dežurna i primarijus je rekao da ću doći popodne,pa ako trudovi budu i dalje da će mi prokinuti vodenjak,jer je znao moju situaciju(imam po 12-15h jake nepravilne trudove,a ništa od otvaranja,tj 1.porod 23h,a 2.16h)dotična doktorica Š.(dalje ju zovem samo dr.)je rekla u redu. Otišla doma,zvala mamu da dođe čuvati cure,a potom još jednom zvala dotičnu dr.da stižem i pitala dal može kako smo se dogovorili-da,da...oko 18.30-trudovi nepravilni,ali poprilično jaki,na 10-ak min. Došli,muža poslali doma,da će ga zvati,jer ja neću skoro,odma me neš stislo u grlu,a mm je rekao da će sve biti ok,stavlja me sestra na ctg... nakon sat vremena(!!!) dolazi doktor(???) pregledava me i kaže-vi ste zatvoreni,ništa neće biti...ja sa upitnikom na licu...čekam još pol sata,evo doktorice š.,pregleda me grubo,-niste vi niš otvoreni,vidjet ćemo za par sati... brijanje,klistir-prošlo ok,trudovi se pojačali,ali neredoviti...u predrađaoni opet na ctg,pa šetam po hodniku,predrađaoni-tako mi je lakše...primalja kaže-zvao je muž,opet malo ctg....trudovi su poprilično jaaaki,sad je 22h,dr.nisam vidjela...svako malo me tjera na wc(mokrenje),primalja opet dolazi da je zvao muž...tješim sebe da kada krenu trudovi sa pritiskom tad će zvati muža i ima vremena za doći...umirem od gladi jer od jutros kad sam bila na pregledu nisam jela...uskoro će ponoć,trudovi rasturaju,čvrsto stisnutom šakom trljam kičmu,jer me jaaako boli...00h,evo gospođe dr. idem na pregled-ništa se niste otvorili,nećete vi roditi...(okrene se prema primalji)-nek ide u sobu na 4.kat! MOLIM?? Sad sam se slomila-suze mi cure i molim ju da me pusti,jer ću ja uskoro roditi!!! Hladno me odmjerila rekla-vidjet ćemo- i otišla...vraćam se malo leći,trudovi između 2 i 7 min.,ali opet jačaju...ctg snima skroz nepravilne trudove po trajanju,krivulje su u obliku brda,pa 2-3 strme piramide...oko 01h su toliko jaki da se bacam po krevetu,upirem nogama od stranice i pitam se koliko su zaista čvrste...malo ustanem,pa šetkam u pauzi koja je oko 5 minuta i tako se ustabilila,ali kad trud dođe,baca me na pod,klečim i čvrsto držim sjedište fotelje,guram glavu u naslon,počinjem ispuštati kratke,bolne uzdahe... i razdire me bol totalno drugačija od 2 dripa koja sam prošla i koje „poznajem“,ovo je pritisak i razdiruća bol naprijed,bojim se...primalja prolazi kraj mene...ništa...malo me popušta,evo opet primalje, molim ju da mi zove muža,kaže da još čekam sat,pa da će zvati dr.da me pregleda...pokušavam objasniti da mm treba oko 30min.minimum,plačem,primam ju za ruku i tiho govorim da su mi i prva 2 puta obečali da će ga zvati,ali sad mora doći...mora...ona odlazi,ja plačem i umivam se u kupaoni...opet trud,opet sam na podu,držim wc školjku,povraćam,a trud nikako da pusti,mokra sam od znoja,tresem se,još traje,traje,traje,stenjem od boli....krvarim malo,otišao mi je veliki komad čepa(dio je otišao prije 10ak dana)....ah,malo odmora,čistim pod od kupaone(!!!)umivam se.....,ležim na krevetu,gledam na sat...02.10-netko misli na mene...plačem,tiho jecam i suze mi cure,što mm sada radi??svjesna sam da ni ovaj put neće biti uz mene...jastuk mi je mokar od suza...zašto...opet trud....ctg...pa ja imam 3 truda,pa pauzu od 5 min.,primalja se čudi i kaže da ide do dr....ja sam opet na podu uz fotelju klečeći,jecam što od tuge,što od boli...kosa mi je mokra,ne mogu više izdržati,trudovi su toliko jaki da mi se svaki mišić tijela grči...par puta sam ostala bez svijesti,jer se sjećam da sam se „budila“ na podu,osjećajući kako mi je hladno jer je sve na meni mokro,klečeći i s glavom naslonjena na sjedište fotelje u predrađaoni..sama...netko zvoni(došla nova trudnica s trudovima...)...pomislila sam pobjeći van i moliti ljude mobitel da nazovem muža,ali...kukavica sam...opet primalja prolazi pored mene i napokon pita(vidjevši da sam stalno na podu)-šta vam je tako lakše?...klimam glavom i kažem...ja ću roditi,počelo je!!,penjem se na krevet da me ona pregleda(jer je dr.zauzeta-čujem ih na drugom kraju hodnika kako se smiju i pričaju...)...šapćem da mi zovu muža,plačem,molim,jedva da me može čuti,nemam više snage ni govoriti...-molim vas,zovite ga...ona kaže da se ništa nije smekšalo i da neću roditi,ali će zvati dr.,pa će doći uskoro...(!!!)...opet me lovi...pomišljam na svašta,ne mogu više durati ovo je gore nego prva dva puta...sa dripom,ono je nekontrolirano tiskanje,a ovo režuće i kidajuća bol(možda se otvaram...) opet sam prvi trud u kupaoni na podu,ali sada ga nemogu zaustaviti niti kontrolirati...tiskaaaam...grrrrrrr...,popušta na par sekundi,ustajem,umivam se,pipam „dolje“nešto mekano izlazi,nije glavica),..izlazim iz kupaone...evo drugi...na koljenima sam,tiskaaam(Bože,umrijet ću sama...),ustajem i idem prema rađaoni-SESTRO!!!,ona trči,ja na krevet,molim ju da zove mm,kaže mi-sad je kasno,neće stići!!voze me u rađaonu,počinje treći trud,svi mi se mišići grče,deru se na mene da prijeđem na stol,ali ne mogu ni milimetra...popušta me...dr.me napada-jel mislite tiskati il šta čekate?imate li vi uopće trud?tad mi je kroz glavu prošlo-koja glupa baba,još će mi vuči Janu na vakum kojeg se panično bojim,ako budem čekala 5min. da krene iduća tura od 3 truda...neeee!! udahnula sam i stisnula zube i počela tiskati sa svim ljudskim i nadljudskim snagama i osjetila jako pečenje(pukla sam...)primalja je rekla-mama, udahnite i pogledajte glavicu!! Čim sam ugledala to malo smršteno lice kako se također muči,dalo mi je neopisivu snagu za još jedan stisak bez truda i bila je vani u 03.55....nisam pustila ni glasa....ali je Jana to nadoknadila svojim-ne,ne,ne,ne!!!Čak je i hladnu dr. i primalju nasmjalo kako joj plač zvuči kao kratko,čisto-NE!uživanje dok sam gledala moju bebicu,prekinula je užasna bol,gora nego porod,počela sam jaukati,dr. i primalja su čupale posteljicu iz mene,jer nije išla nikako van,jaooo kako me to peklo i bolilo...maknuli su mi Janu,jer ju nisam mogla držati od boli...gotovo....dr.me gleda,gleda,odlučuje da me netreba šivati,nije „jako“..(jao koja pogreška-shvatila sam kad sam došla doma i vidjela masakr...).ostajemo same u rađaoni....Jana ciki ko velika...zaspem na kratko i budi me mokro ispod bubrega,pod leđima,cijele noge i stopala ....u lokvi sam...pipam rukom...krv...zovem sestru i kažem da znam da treba krvariti,ali ovo je jaaako. Otkriva me i kaže-joooj,šte niste prije zvali??!! Pita me krvnu grupu i trči po doktoricu...dr.je promijenila izraz lica i tada sam shvatila koliko je ozbiljno....pita me krvnu grupu,sestre su se okupile oko mene,svi me gledaju,dolaze i čistačica,drugi doktor...(a valjda svi koji su mogli ući u rađaonu...a nema mog muža...)ona mi pipa trbuh koji je kao balon i snažno ga stisne-pljus!...(kao kad pukne balon-vodena bomba)opet glasno uzdišem-aaaah!boli me,pa od čupanja posteljice mi je unutra živa rana...ona mi sa obje šake ispumpava trbuh,tj krv koju vidim kako šprica iz mene....prikopčavaju mi iglu i daju lijek...vrećice krvi su u pripremi...spava mi se i mislim na moje cure doma,na mm,hoću li ih više vidjeti...recite im da ih puno volim...budi me sestra,nosi mi Janu...mazim ju,dragam i ljubim,pokušavajući nadoknaditi ljubav za mm,moju A i moju K.....ali bit ću ja dobro,moram biti...

Voli vas ribica Tina