tea2, i ja sam bila u cudu, moj ginekolog nije zeleo ceste vaginalne preglede, a u 21. nedelji me je pregledao na zahtev klinike kako bi znali koje vezbe smem a koje ne smem da radim u okviru priprema za porodjaj. I tako je ostalo do porodjaja. Mirovala nisam uopste, ja sam ti zvrk... svuda sam stizala, mnogo hodala i bila jako aktivna, cak sam i mnogo sedela i radila, pa sam ponekad imala osecaj kao da sam dugo vozila bicikl... a morala sam da radim, da zavrsim sve pre porodjaja. Moj ginekolog, koga jako cenim, je 30 km od moga grada i do njega sam putovala svakih mesec dana gradskim prevozom. Nekako, nicega se nisam plasila. Jedino sam strepela od invazivnih lekarskih prevencija... serklaz, amniocenteza, lekova i ne znam sta jos, ali i to sam sve odbijala i sve je bilo ok, nista nije bilo potrebno, naravno. Cak sam u jednom trenutku imala i veliki visak gvozdja u krvi (?) pa se ginekolog salio da se sklanjam od sumnjivih magneta da se negde ne zalepim i zakacim.

Sada kada pricam sa drugaricama kazu mi da nikada nisu videli takvu veliku trudnicu, a toliko aktivnu i okretnu. Jednom sam stavila i fotke mene ogromne na onaj sajt fotki.com, ali to je izgleda isparilo. A nema ni veze.

A muzevi, ma dobri su oni, srecnici sa čoporom koji je stigao iz porodilista