evo došao je i taj dan
(ja ne plačem, ja ne plačem, ja ne plačem)
ja sutra na posao, a mojoj Marisi prvi roćkas, ljubičica mamina
(ja ne plačem, ja ne plačem, ja ne plačem)
i na adaptaciju u jaslice, mali moj miš još niti ne hoda
(ja ne plačem, ja ne plačem, ja ne plačem)
ide s tajom prvi tjedan
bez mene
odvratno mi je sve to
ne treba tako biti
(ja ne plačem, ja ne plačem, ja ne plačem)
osjećaj koji imam u trbuhu identičan je onome prije 3 godine kad je Sami krenuo u jaslice.
ne znam što bih još napisala
osim da se osjećam totalno izgubljeno i nemirno

znam da ću biti bolje kroz neko vrijeme
i da će grč popustiti...
ali eto...